U Ukrajini rat, u Gajdobri prinudni odmori

sankcije Zapada Rusiji i vrtoglavom padu rublje.

Decenijama su ovdašnje najuspešnije kompanije, poput „Tarketa“, odnosno „Sintelona“, okrenute tržištu Rusije i Ukrajine, izvoze podne obloge od tekstila, PVC-a, laminat-parkete. Takođe, od pre nekoliko godina, i rusko-italijanska fabrika ženskih čarapa, najveći proizvođač tog proizvoda u Srbiji, gotovo kompletnu proizvodnju izvozi u Rusiju. Fabrika u Gajdobri drastično je smanjila izvoz u Rusiju, jer su sa svakom isporukom beleženi gubici, a na prinudni odmor poslato je 200 radnika. Fabrika je pre prinudnih odmora imala oko 600 zaposlenih.

I nadležni u lokalnoj samoupravi su zabrinuti dešavanjima u Ukrajini jer kažu da ovdašnje najuspešnije fabrike najvećim delom pune buyet te opštine pa konstatuju da od sudbine privrede zavisi i život ne samo oko 2.500 zaposlenih u ovim kompanijama već i cele opštine s oko 57.000 stanovnika. Kada se tome doda već decenijama dokazana praksa da je učinak ovdašnjih fabrika u prva dva meseca godine, zbog zime, godišnjih remonta i smanjenja troškova grejanja i održavanja, po tradiciji, slabiji, konstatuje se da godina nije počela onako kako se planiralo, ali da ne može biti i merilo za procenu učinka privrede tokom 2015. godine.              

Srećom, mada to u normalnim uslovima nije sreća, kažu poznavaoci prilika, nekoliko drugih velikih kompanija nije zavisno od tržišta Rusije i Ukrajine. Oni koji trpe posledice uticaja globalne politike na ekonomiju, rezignirano konstatuju da se i sada, po ko zna koji put, pokazalo da su interesi velikih ispred interesa biznisa, poslovnih i malih ljudi, ma koliko to zvučalo i u zbilji bilo suludo. Tako je, a kada je tako, valja se okrenuti sebi i tražiti moguća rešenja na koje sam možeš uticati onoliko koliko možeš.  

„Nektar“, kao regionalni lider u preradi voća i povrća, jedna je od uzdanica ovog dela Bačke, kao i pivara „Karlsberg“ u Čelarevu. Tu je i „Maltineks“, najveća fabrika pivskog slada u Srbiji, nekoliko srednjih kompanija u Gajdobri i Bačkoj Palanci, ali i „Dunavprevoz“, lider u javnom prevozu putnika u Vojvodiini.

Direktor „Maltineksa“ Bora Aralica kaže da je ta kompnija, koja posluje u sastavu francuskog „Suflea“ (ima oko 50 stalno zaposlenih), ugovorila u Vojvodini setvu 15.000 hektara ječma. Od toga, 90 odsto je već posejano ozimim, a deset odsto će se zasejati jarim. To je, kako on kaže, dovoljno sirovine za proizvodnju 60.000 tona pivskog slada.

Direktor i većinski vlasnik „Dunavprevoza“ s više od 200 zaposlenih i gotovo 80 uglavnom modernih autobusa, Milenko Damjanić, kaže da su planovi te firme veliki. Palanački prevoznik planira kupovinu nekih vojvođanskih prevozničkih firmi i značajnije proširenje delatnosti u pravcu turizma.

„Majevica“, poznati proizvođač poljoprivrednih mašina, nekoliko godina je u restrukturiranju, najavljivan je kupac iz Rusije pa su se svi ućutali. Oni koji kritikuju, kažu da nije dobro što političari najavljuju sve i svašta, obećavaju narodu posao i bolji život, a posle nekoliko meseci zaborave šta su pričali. Vele, sve ide nekako sporo, a narod nema vremena da čeka jer zima je i ovde pojela i ono malo zaliha i napravila dugove za kućne budžete.

M. Sudžum

„Merkur” još na čekanju

Ono što ovde svi čekaju, prvenstveno kao šansu za novo, značajnije zapošljavanje oko 500 radnika, kako je najavljivano, jeste „Merkur“. Ovu fabriku, odnosno objekte, kupila je od države lokalan samouprava, a proizvodnju putničke galanterije ovde bi trebalo da zasnuje nemačka kompanija „Stratik“. O tome se dosta pričalo tokom prošle godine, navodno čekao se dogovor Vlade Republike Srbije i vlasnika nemačke kompanije, a onda je cela priča krajem godine stala i malo ko se seća šta je obećavano. „Merkur“ je nekada bio poznat evropski brend u proizvodnji galanterije od kože i skaja, posle dve ne uspele privatizacije firma je stala. Nekada je ovde radilo oko 1.000 radnika, a i sada na tržištu rada novu šansu čeka par stotina majstora.