U Bečeju zgrada s betonskim sistemom za hlađenje i grejanje

Oni koji se greju na daljinsko grejanje u gradovima uživaju uz tople radijatore jer toplane ovih dana ne štede energente u isporuci toplotne energije. Ni u domaćinstvima nije loše: loži se vatra i koriste drva i ugalj, ili pak rade gasne peći i one na struju.

Svi su zadovoljni, a malo ko u ovim hladnim danima misli o tome koliko će se energije potrošiti i kakav ćemo vazduh udisati.

Odranije je poznat podatak da u odnosu na druge zemlje trošimo višestruko energije za zagrevanje, a da je u ranijem istraživanju ustanovljeno da 85 odsto stambenih zgrada kod nas ne zadovoljava minimalne uslove energetske efikasnosti, premda je Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada unapređenje energetske efikasnosti javni interes.

Imajući uvidu te podatke, čeka nas dug put jer u izgradnji stanova investitori neće da potroše ni dinar više od onoga što je potrebo da zgrada dobije energetski sertifikat, a na osnovu sertifikata i upotrebnu dozvolu. Samo deset odsto domaćih investitora prepoznaje energetsku efikasnost kao prednost, dok vlasnici stanova i kuća u Srbiji mahom posmatraju predložene mere za energetsku efikasnost samo kao dodatni namet.

Svedoci smo toga da se na novim zgradama na terasama postavljaju klima-uređaji umesto automatskog sistema koji će pritiskom na dugme u svakom stanu, u zavisnosti od potreba vlasnika, zagrevati prostor tokom zime ili ga hladiti u letnjim mesecima.

Zato je ohrabrila nedavna vest da će u Bečeju u feburaru ili martu  početi izgradnja stambene zgrade sa 17 stanova u kojima će se na plafonima postavljati paneli direktno na oplatu betonske ploče. Biće to prva zgrada u Srbiji, kaže za „Dnevnik” direktor „Totprometa” Zoltan Tot, u kojoj će biti ugrađen aktivan betonski sistem za hlađenje i grejanje.

– Izvor toplote dolaziće direktno s plafona pa u stanovima neće biti radijatora, a ni klima.uređaja koji stvaraju prašinu, duvaju hladan vazduh na ukućane i vlasnicima stvaraju troškove održavanja.

Tot objašnjava da će toplotne pumpe na struju biti postavljene u podrumu zgrade, i da će sistem biti automatizovan pa će vlasnici stanova pritiskom na dugme iz svojih domova regulisati toplotu i na osnovu potrošenog energenta plaćati mesečne račune.

Tot kaže da je zabluda da je ugradnja aktivnog betonskog sistema za grejanje i hlađenje skuplja u odnosu na druga rešenja.

– Sistem donosi dugoročnu uštedu jer se kao energent koristi inustrijska struja koja je jeftinija od elektične energije koju plaćaju domaćinstva – pojašnjava on. 

Po njegovim rečima, u starijim stambenim zgradama ugradnja takvog sistema košta oko 40 evra po kvadratu. U tu cenu ulaze paneli, automatika i ugradnja. 

– Ušteda energije biće 25 odsto – kaže Tot, ali navodi da ne može da kaže koliko će novčano biti manji mesečni računi za grejanje. – Grejna tela emitovaće toplotu direktno s plafona i ta toplota će grejati zidove i pod, a ne vazduh. Tako će se štedeti energija jer se topli vazduh neće skupljati blizu plafona, kao kod radijatora, već će se stvoriti ujednačena temperature u celom prostoru. Prednost nije samo u uštedi energije već i u prostoru, jer, pogotovo u malim stanovima, i radijatori zauzimaju mesto. Bitno je navesti i to da sistem ne proizvodi buku već je nečujan.

Takva rešenja zagrevanja stanova, ističe Tot, u svetu se odavno koriste pa se   u novoj stanogradnji u inostranstvu radijatori ne ugrađuju duže od tri decenije.

– Naše stanovništvo o tome malo zna, ali ljudi koji su živeli van imaju iskustva i dosta znaju o takvim sistema pa prilikom izgradnje porodičnih kuća žele da im toplota dolazi baš s plafona – dodaje on.

Z. Delić