Trgovina plemenitim metalima kao tamni vilajet

Poslednje pomeranje naviše dogodilo se pre nekoliko dana, a unca tog plenitog metala poskupela je 4,4 odsto. Prevedeno, gram srebra sada staje 0,60 evrocenti. Naši vlasnici predmeta od tog plemenitog metala neće od toga imati kristi jer otkupljivači srebra kod nas ne haju za svetske trendove. A razlog takvog ponašanja je neregulisano domaće tržište.



Šta da očekuje prodavac koji s komadom nakita ili srebrnjakom ode u zalagaoncu, zlataru ili samo otkupljivačnicu?

Dok je na svetskim berzama cena grama tog metala nešto iznad 70 dinara, kod nas se u lokalima za otkup nudi od 18 do 25 dinara za istu količinu srebra – viša cena rezervisana je za ono boljeg kvaliteta. Na naše pitanje da li se cena menjala u skladu sa svetskim berzanskim trendom, ženski glas je objasnio da jeste, a na pitanje koliko, odgovor je bio – pa, malo.

Srebro se kod nas ne samo prodaje na gram već i kupuje. Gram nakita – lančića, prstena ili narukvice – u Novom Sadu staje 250 dinara pa koliko vaga pokaže sve se lepo preračuna. U juvelirnicama smatraju da je cena realna jer se nov nakit modernog dizajna ne može meriti sa starim, često lomljenim i oštećenim. Baš taj novi nakit modernog dizajna napravljen je od onog starog. Zato u ovo vreme groznica upisa u srednje škole nije loše poslati dete na juvelirski zanat – možda mu se pozlati, ili, još bolje, posrebri.

Kakva pravila kod nas vladaju i ko kontorliše tu branšu? Izgleda da je to pitanje na koje je teško dati precizan odgovor.



Narodna banka Srbije kontroliše rad finansijskih institucija i organizacija, a zlatare, zalagaonice to nisu. Njihova nadležnost tu ne postoji.

Građani su se s pitanjima i primedbama na rad zalagaonica i otkupljivačnica obraćali i Udruženju za zaštitu potrošača.

– Mi smo probleme u vezi s radom te branše prijavili inspekcijskim službama, ali povratne informacije nije bilo – kaže Goran Papović iz tog udruženja. – To je tamni vilajet, a utisak je da niko nije raspoložen da se time pozabavi. Da tu oblast treba regulisati, i to u skladu sa svetskim trendovima, smatra i međunarodni konsultant Milan Kovačević.



– Trebalo bi doneti regulativu koja bi bila saobrazna sličnoj u drugim zemljama – kaže on. – Građani bi trebalo da dobiju šansu da kupuju srebro, ali i zlato, na grame ili unce. To je vid ulaganja, štednje u vreme kada su kamate na depozite pale na niske grane. Kod nas to još uvek nije dozvoljeno. Naši propisi su još uvek veoma kruti i ne idu ukorak sa svetom.

Baš iz pomenutog primera vezanog za cenu srebra možemo videti koliko su građani oštećeni. Primena savremenih propisa i regulativa u toj oblasti išla bi im naruku. A onda bi se smanjio i taj tamni vilajet.



D. Vujošević

 

Kao s devizama



Način da se pravedno trguje plemenitim metalima je da se radi kao što se radi i s devizama: i otkupljivači srebra i zlata morali bi svakog dana imaju otkupni, srednji i prodajni kurs plemenitih metala.