Treba što pre stići Zrenjanin, Rumu, Mitrovicu

poslovnom okruženju kao svojevrstan pečat kvaliteta. One su ujedno i među najuspešnujim samoupravama u Srbiji u pogledu privlačenja investicija, a deo njih poput Zrenjanina, Rume, Sremske Mitrovice i Sombora za postignute rezultate dobili su u međunarodno priznanje ulaskom na listu najatraktivnijih destinacija za investiranje u Evropi po izvoru magazina FDI intelligence.

Šta nedostaje ostalim vojvođanskim opštinama da bi se našle u grupi atraktivnih mesta za investiranje, jer je svima jasno da bez novih investicija i otvaranja radnih mesta boljeg života u lokalnim samouprava nema? Odgovor je vrlo jednostavan: što pre stići četiri, za investiranje najbolje, vojvođanske opštine. Takođe, svima je jasno da je došlo vreme da lokalne samouprave preuzmu inicijativu u pripremanju terena za privlačenje investitora odnosno da to umesto njih ne može činiti država. Posao države je da pomogne opštinama da dobiju investiciju i investitora i da uz pomoć subvencija realizuju zapošljavanje novih radnika. 

U protekloj deceniji , prema nedavnom istraživanju NALED-a, vojvođanske opštine u proseku su privukle 4,5 investicija, što je pokazalo se nije dovoljno da se uposli armija nezaposlenih u mnogim lokalnim samoupuravama u kojima su nekadašnji industrijski giganti stavili katanac na bravu , a bez posla ostalo nekoliko desetina hiljada radnika.  Prema objašnjenju Gorana Kovačevića, člana Upravnog odbora NALED –a, postojanje kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i Privredni savet  su jedna od ključnih preduslova za dobijanje certifikata, a bez njega nema dokaza o ispunjenju standarda za privlačenje investicija.

- Privrednim savetom svake opštine trebalo bi da učestvuju eminentni privrednici, koji znaju posao i spremni su da daju mišljenje kada postoji problem. Lokalne samouprave često to vide kao” upad” na svoju teritoriju i ne osećaju se komforno kada im neko dođe sa strane , pogotovo što su privrednici uglavnom pravolinijski orijentisani u rešavanju problema što nije slučaj u politici. Kada postoji dijalog uvek se nađe srednja linija i ispoštuju interesi obe strane – objasnio je Kovačević.

On tvrdi da su lokalni privrednici najvažniji , jer se emotivno vežu za svoje poslovne poduhvate i neće preko noći doneti odluku da odu kao strani. Sada, dodaje , imamo ludilo sa subvencijama svuda u svetu.

Direktorka za regulatornu reformu u NALED-u Jelena Bojović, ukazuje da 91 procenata lokalnih samouprava u Vojvodini ima važeću strategiju razvoja i da se 90 odsto realizuje po planu, ali da problem leži u skromnim izdvajanjima za lokalni ekonomski razvoj  , za koji se izdvaja tek 2,1 procenta opštinskih buyeta.

- Najveću razvojnu šansu vide u poljoprivredi i turizmu ali  zabrinjava to što je zastupljena niska percepcija postojeće privrede kao potencijala – tek na 5. mestu liste prioriteta. Samo 58 odsto anketiranih vojvođanskih opština ima organizovan Privredni savet, od kojih je trećina aktivna. U 45 opština i gradova u Vojvodini, 37 ima kancelariju za lokalni ekonomski razvoj, dok osam ga čak nije ni uspostavilo. S druge strane, u svakoj četvrtoj kancelariji postoji samo jedna osoba zadužena za brigu o razvoju – objašnjava Jelena Bojović.

LJ. Malešević

Potrebna jaka Pokrajina

Za sve vojvođanske opštine važno je da imaju jaku pokrajinsku administraciju koja zna šta radi, ima plan i zna kako da stigne do cilja, čulo se u NALED-u, kako bi ispratila na pravi način predloge i zahteve lokalnih samouprava. Pored toga, veoma je bitno da lokalni nosioci vlasti preuzmu veću odgovornost i opštinsku administraciju nateraju da radi kvalitetno , jer je to osnovni preduslov za stvaranje povoljne investicione klime.