Totalni udar na totalne herbicide i Monsanto?

i multinacionalnu kompaniju Monsanto koja je glifosate i lansirala na svetsko tržište.

Evropski poljoprivrednici trenutno pažljivo prate vesti iz Brisela. Jer, krajem juna ističe dozvola za korišćenje glifosata. To bi moglo da znači da, posle prelaznog perioda, ovaj  herbicid  za suzbijanje korova više neće biti prskan po njivama u Evropskoj uniji.

U odboru 28 država EU još nije formirana kvalifikovana većina za odobrenenje daljeg korišćenja glifosata. Strahuje se da taj pesticid ugrožava ljudsko zdravlje. Međunarodna agencija za istraživanje kancera (IARC) ga je prošle godine svrstala u otrovne materije, a i izveštaji lekara podstiču skepsu. Evropska agencija za bezbednost životnih namirnica (EFSA) smatra da glifosat, ako se koristi prema uputstvu, ne predstavlja opasnost po zdravlje.

Glifosat je najbolje prodavan pesticid na svetu. Posebno je omiljen u poljoprivredi. Samo 15 do 20 odsto konvencionalnih poljoprivrednika širom Planete ga ne upotrebljava, baš kao ni uzgajivači bio-kultura. Razlog: ovo sredstvo vrlo efikasno uništava korov. Biljke primaju otrov preko stabla i listova i – umiru. Na taj način se uništava neželjeno rastinje na poljima. Za poljoprivrednike, upotreba glifosata znači pre svega – manje rada. Jer, mehaničko, mašinsko uklanjanje korova alatkama je naporno i oduzima mnogo vremena.

Kada bi glifosat bio zabranjen, farmeri bi opet morali da uklanjaju korov mehanički - kao što se to radilo pre nekoliko decenija.

Profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta dr Stevan Maširević kaže za „Dnevnik” da bi zabrana glifosata imala ekonomske posledice po poljoprivredu jer bi poskupela proizvodnju, dok bi s druge strane ekološke posledice bile pozitivne.

Dr Maširević ističe da  glifosat kod nas koristi više od polovine poljoprivrednika, jer je veoma efikasan za suzbijanje korova u svim usevima. Koristi  se obično posle setve, a pre nicanja tako da kada usev nikne ima maksimalne uslove za rast i razvoj jer  korova na njivi više nema.

„U osnovi, poljoprivreda može bez glifosata“, kaže Hela Kelenbek sa Instituta Julius Kin (JKI). Prošle godine, Nemački institu za istraživanja je izneo svoju procenu situacije do koje bi moglo da dođe ako se zabrani glifosat.

Prema tom istraživanju, u nemačkoj poljoprivredi uništavanje korova bez glifosata „ne bi bilo u svakoj varijanti preskupo“, a pod povoljnim okolnostima bi čak moglo da dovede „do identičnih ili čak boljih rezultata“. U mnogim slučajevima bi, međutim, bilo i obrnuto, „posebno kada bi pod nepovoljnim okolnostima zemljište trebalo obrađivati u više navrata“.

JKI prenosi da za glifosat nema hemijskih alternativa; „drugi herbicidi su ekotoksikološki lošije rangirani od glifosata“, kaže Kelenbek.

U komercijalnoj upotrebi herbicidi  na bazi glifosata koji se sada mogu kupiti na našem tržištu i koji se i koriste na njivama su na primer: „raundap fleš„, „glifolk”, „kileo”, „uragan sistem”, glifos”, „glifosan”, „limitator” ...

D. Urošević

Milijarde u igri

Zabrana glifosata,  čija je godišnja procenjena  prodaja u svetu oko  šest milijardi dolara, biće od posebnog interesa za Monsanto, kompaniju koja ga je iznela  na tržište pod zaštitnim znakom „raundap” sedamdesetih godina. Upravo je ovaj „raundap” pratilac  GM soje, jer je ona baš genetski i modifikovana da bi bila  genetski otporna na ovaj totalni herbicid.

Obične biljke glifosatom  morate da prskate posle setve a pre nicanja useva, dok GM  biljke možete i kada niknu i kad god hoćete, jer su otporne.