Svaki treći račun „zaboravimo” da isplatimo
Domaći proizvođači se već decenijama žale na to da je kod nas veliki problem nešto proizvesti, još veći plasirati, a naplata isporučenog često spada u nemoguću misliju. Te žalbe potvrdilo je i istraživanje „Evropske navike plaćanja” kompanije EOS, koja se baš i bavi naplatom potraživanja.
Prosek plaćanja za stanovništvo i privredu kod nas je 46 dana. Po tome smo vicešampioni Evrope – od nas su gori samo Grci, gde se na novac čeka 51 dan. Prosečan rok za naplatu u Istočnoj Evropi je 36 dana, dok je na zapadu Starog kontinenta četiri dana kraći. Blagodeti plaćanja na vreme i kraće rokove naši privrednici imaju uglavnom kada izvoze.
Ispitanici ne očekuju ništa bolje ni u godinama koje dolaze. Isto istraživanje je pokazaloda 49 odsto firmi ne očekuje da se bilo šta popravi u naredne dve godine. U Istočnoj Evropi imaju po tom pitanju još manje optimizma: 58 odsto ispitanika ne očekuje nikakvo poboljšanje u istom periodu.
U Srbiji građani ažurnije izmiruju svoje obaveze. Za njih je po EOS-ovom istraživanju rok za plaćanje 30 dana. Po tome smo ujednačeni sa zemljama Istočne Evrope. Oni koji kasne, pravdaju se trenutnom besparicom. U Istočnoj Evropi su odgovori nešto drugačiji. Na prvom mestu se kao razlog za neažurnost izmirivanja obaveza navodi nezaposlenost, a na drugom je prezaduženost.
U anketi EOS-a učestvovalo je 200 preduzeća kod nas. Kao razloge za nepoštovanje rokova naveli su nelikvidnost ili činjenicu da ni njima nisu platili isporučeno pa se lanac samo preneo da one kojima su oni dužni. Ima i onih koji neće da plate namerno, ali takvih je tek 13 odsto. Krajnji rezultat je da naplata svakog trećeg računa u Srbiji kasni.
Tako ležeran stav kod plaćanja srpskoj privredi donosi nelikvidnost i smanjenje investicija, a to su posledice koje nisu nimalo poželjne.
Kako se privreda snalazi u pomenutim uslovima?
Pojedine kompanije pažljivo biraju kome će isporučiti robu, druge se pak trude da se snađu kako znaju i umeju
U fabrici čokolade „Eugen” u Gložanu kažu da pažljivo biraju kome će robu isporučiti. Bilo je ranijih godina loših iskustva pa su sada probrali klijentelu. Oni koji su ostali kao poželjne mušterije plaćaju prema ugovoru.
Gorkih iskustava, međutim, imaju u IKT klasteru Vojvodine. Direktor Milan Šolaja kaže:
„Za sve poslove koje radimo za inostrane partnere kod plaćanja nema problema, rokovi se uvek ispoštuju po dogovoru“, navodi Šolaja. „Sasvim je drugačija slika na domaćem terenu. Plaćanje se često čeka i do godinu. To, recimo, stvara problem kod isporučenih softvera. Kada im nakon 12 meseci istekne licenca a nije plaćeno, naše kompanije ne znaju šta da rade. Najčešće produže licencu u nadi da će ono što su isporučili uspeti jednom i da naplate“.
Plaćanju se stvarno treba u sličnim slučajevima nadati jer pomenuto istraživanje pokazuje da je Srbija prva u Evropi po zakasnelim i nenaplativim potraživanjima – 31 odsto. Istočna Evropa je malo bolja: tamo je to 26 odsto.
D. Vujošević
