Sumnjive agencije naivne klijente love „na brzaka”
prava na novac koji daju razni fondovi ili državni organi, ne znaju da to raspitivanje ili samo učtivo slušanje sagovornika može da ih košta. Poslovne agencije teško dolaze do klijenata i novca i zato su mnoge našle prečicu do zarade.
Kada završe razgovor, iz agencije sagovorniku pošalju fakturu. Ukoliko dotični počne da se buni da mu je usluga nezakonito fakturisana, do juče ljubazni sagovornik okreće drugi list. Ceo prethodni razgovor je snimljen i ukoliko stranka ne plati, vide se na sudu, gde će krunski dokaz biti snimak razgovora. Pismena forma ugovora nije uvek obavezna.
Nikome od vlasnika malih i srednjih preduzeća se ne ide na sud s agentima: fakturisane sume su često male pa mnogi, iako nevoljno, to plate.
Šta treba da znaju da ne bi došli u tu situaciju?Kada im se sagovornik tog tipa javi, prvo treba da se raspitaju da li je usluga besplatna ili se plaća. Nije loše da i sami snime razgovor jer većina modernih telefona to danas omogućava. Dobro je da sagovorniku kažu da usluge ne prihvataju i da ih više ne zove.
Ministarstvo privrede Srbije sve podatke o konkursima i sve vidove pomoći objavljuje na svom sajtu. To isto čine i regionalne razvojne agnecije, kao i privredne komore. I svi programi EU su na sajtu koji njihova delegacija u Srbiji svakodnevno ažurira.U Pokrajinskom sekretarijatu za privredu imaju isti odgovor: svi konkursi i druge pogodnosti objavljeni su na njihovom sajtu. Oni nemaju sklopljen ugovor ni s jednom od privatnih agencija agencija, niti s njima dele takve informacije. Podatke takođe objavljuju u listovima „Dnevnik” i „Mađar so”, koji su taj posao dobili na tenderu.
Za sve ugovore nije potrebna pismena saglasnost, ali...– Nije prvi put da se kod nas dešava nešto slično – kaže stručnjak za obligaciono pravo dr Ranko Keča. – Još pre nekoliko decenija nesavesni prodavci pokušavali su na sličan način da obavežu građane da deset godina kupuju telefonske imenike. Sve je to tako bilo do prve presude koja je bila u korist klijenta kog su pokušali da prevare. U tom slučaju, šire gledano, nije poštovano načelo savesnosti i poštenja te zabrane zloupotrebe kod ponude.
Mislim da će se takvi slučajevi opet događati sve dok ne dođe do prve presude u korist klijenta koji je bio pozvan telefonom sa sličnim motivima. Da bi sprečili mogućnost da ih neko na taj način prisiljava da plate ono što ne žele i nisu se obavezali, za pozvane je najbitnije da, kada dobiju takav poziv, jasno kažu da uslugu ne žele.
Koliko je strana koja je zvala i nudila uslugu spremna da ide do suda zavisiće od svakog konkrentog slučaja. Mnoge agencije spremne su da te usluge nude čim druga strana podigne slušalicu. Tako često na ponudu obavežu i lica koja nisu kompetentna da donose takve odluke pa snime službenika ili čistačicu. Tako nešto ne može se prihvatiti kao obaveza nigde, naravno, ni na sudu.
D. Vujošević
Bolje kafica...
Što se tiče biznismena koji su našli malo vremena pa im je do ćaskanja, neka pozovu prijatelje na kafu. Još si ih roditelji kad su bili mali učili da s nepoznatima ne treba da razgovaraju. A eto, kao odrasli mogu da vide koliko su mama i tata bili u pravu. Što se tiče informacija koje su im potrebne, tu su njihovi zaposleni i sajtovi i, naravno, zvanični zahtevi.