STRUČNJACI UPOZORAVAJU NA ZAMKE U SETVI PŠENICE Kad se seje seme s tavana, žanju se problemi

Agronomi upozoravaju da se odlaganje ne može tolerisati u nedogled jer kasnije setve donose umanjene prinosa.

- U ovom poslu najvažnije je posejati deklarisano seme jer će se samo sejanjem kvalitetnog semena dobiti ujednačeno nicanje zdravih i vitalnih biljaka  rekao je za „Dnevnik” prof. dr Miroslav Malešević. - Pod kvalitetnim semenom se podrazumeva da je pšenica proizvedena pod kontrolom od setve do prodaje, po tačno utvrđenoj proceduri, gde su poznati i potvrđeni svi parametri neophodni za uspešnu setvu. To je seme sa „pismenom potvrdom” o kvalitetu

Međutim, u setvi pšenice prisutne su dugogodišnje slabosti, pošto procene kažu, ističe prof. dr Malešević, da se na našim poljima poseje oko 40 pa i do 60 odsto žita koje nije deklarisano, takozvana „tavanka”, koju ratari samo dorađuju ne bi li uštedeli. Ali i da ne gledaju na taj trošak, ne bi bilo deklarisanog semena dovoljno za sve.

- U ovoj setvi imamo oko 60.000 tona deklarisanog semena potrebnog da se poseje najviše 240.000 hektara pšenice - kazao je prof. dr Malešević, smatrajući da bi ove jeseni moglo pod žitom biti najviše 500.000 hektara žita. Prošle godine imali smo je oko 720.000 hektara.

Poljoprivrednici se u setvi pšenice rukovode cenom žita na domaćem i stranom tržištu, koja je trenutno na Produktnoj berzi Novi Sad 20,9 dinara, i što je gajenje pšenice prvi prihod u godini, mada dobro znaju da pšenica ne donosi profit kakav mogu dobiti od kukuruza ili soje, a naročito šećerne repe.

Pšenica je jedina biljna vrsta od koje se pravi hleb i mnoštvo pekarskih proizvoda i može da zameni mnoge krmne biljke u ishrani stoke. Ona reguliše zakorovljenost, omogućava obnavljanje strukture i plodnosti zemljišta. Drugim rečima, ova plemenita biljka je bila neophodna u strukturi setve na svi meridijanima i geografskim širinama sveta - naveo je prof. dr Malešević. - Međutim, njenu vrednost ne mogu da sagledaju svi oni koji vode agrar. Zbog toga što nemamo strategiju u proizvodnji hrane, nema planova setve i struktura biljne i stočarske proizvodnje, polako ali sigurno, postajemo uvoznici hrane.

- Gledajući na to koliko imamo deklarisanog semena, procenat „semena s tavana” sigurno će ove jeseni, nažalost, biti i veći od 60 procenata, premda nikako ne bi trebalo sejati dorađeno seme u sopstvenom gazdinstvu. Takva pšenica u žetvi donosi manji prinos i loš kvalitet zrna. Uprvao u nedavnoj žetvi najviše imamo takvog hlebno zrno - istakao je Malešević. - Trenutno imamo velike zalihe žita koje ne možemo da prodamo, ne samo zbog ukrajinske pšenice, već što je domaća pšenica proizvedena od nedeklarisanog semena, što nam je loš sortiment, imamo brojne slabosti u primenjenoj tehnologiji gajenja, poleganje useva, nepovoljne vremenske uslove, neadekvatnu zaštitu useva od brojnih bolesti... To je dovelo do velikih gubitaka prinosa i drastičnog pada tehnološkog kvaliteta ove godine. Pad zapreminske mase (hektolitar) za 10–15 kg u odnosu na SRPS-standarda (76 kilograma) čini veliki udeo ovogodišnjeg roda neupotrebljivim za preradu – mlevenje.

Osim deklarisanog semena, naglašava prof. dr Malešević, ratari bi trebali da pripreme njive tako što će po oranicama posuti oko 60 kilograma azota po hektaru, oko 40-50 kilograma fosfora po hektaur i od 20 do 40 kilograma kalijuma

- Koliko god su ratari u gubcima zbog niske cene pšenice, trebalo bi da kvalitetno obave setvu,kako bi dogodine imali više prinose i bolji kvalitet zrana - savetuje prof. dr Miroslav Malešević.

Z. Delić