Strane filmadžije u Srbiju privlače lokacije i povoljne cene

Taj iznos je na godišnjem nivou varirao od šest do 20 miliona evra, a procenjuje se da će prihod od stranih produkcija u 2016. godini  biti 15 miliona evra. Direktor Filmskog centra Srbije Bojan Jeftić objašnjava da ekonomisti računaju da na svaki uloženi podsticajni dolar za strani film država zaradi najmanje dva i po, a najviše sedam.

Glavni razlog zbog koga stranci biraju upravo našu državu za snimanje filma je što na taj način mogu da uštede, jer smo u odnosu na druge zemlje u regionu i dalje jefiniji pri pružanju filmskih usluga. Po atraktivnosti filmskih lokacija Srbija zauzima sedmo mesto u južnoj Evropi, a lider u regionu je Mađarska, koja već 12 godina ima beneficije za filmske projekte. Prošle godine je na stranim produkcijama ova država zaradila 350 miliona dolara, a na listi sa dobrim zarada od snimanih filmova visoko mesto zauzimaju i Hrvatska i Češka.

Po rečima predsednika Privredne komore Srbije Marka Čadeža,  svaki evro buyetskog podsticaja filma u Srbiji donosi 5-6 evra što od srpske kinematografije pravi industriju.

- Već se može govoriti o srpskoj kinematografskoj industriji, jer se za produkciju obično angažuje i po 300 dobavljača. Grupacija kinematografa je jedna od najaktivnijih u PKS. Stvoreni su slovi za jačanje domaćeg filma, oživljene aktivnosti Filmskog centra i uvedeno osam direktnih investicija u filmsku industriju, kao i podsticaji za strane i domaće produkcije. Zbog toga je PKS prava platforma za dijalog o donošenju zakona, jer se u njoj prepliću interesi različitih industrija koje su uključene u filmsku – ocenio je Čadež na godišnjoj sednici Grupacije kinematografije PKS.

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević ističe da srpska kinematografija pored toga što predstavlja našu kulturu ima i velike potencijale što je i razlog što u Strategiji kulturnog razvoja, koja se priprema, zauzima posebno mesto. Ministarstvo je, prema njegovim rečima, u dobroj poziciji da iz godine u godinu povećava fondove za finansiranje kinematografije, a cilj je da srpski kinematografski proizvodi dobiju novi dodatni kvalitet koji će biti prepoznat i u svetskoj kinematografiji.

LJ. Malešević

Podržano 75 projekata

Prema rečima Bobana Jeftića, kroz konkurse u 2016. godini podržano je 75 projekata, a taj ritam bi trebalo da bude zadržan i ove godine. Pored toga, ukazao je Jeftić, povučena su i sredstva iz domaćeg fonda, ali i iz evropskih fondova, pa je tako srpski film prisutan na svim važnim festivalima. Radi se i na ostvarivanju saradnje sa CNC-om, najvećom evropskom kućom filma.