Stopa nezaposlenosti pala na 13 odsto u četvrtom kvartalu
prema današnjim podacima Rpubličkog zavoda za statistiku.
Na kvartalnom nivou stopa nezaposlenosti je smanjena za 0,8 procentnih poena.
Kod muškog stanovništva ta stopa je iznosila u posmatranom tromesečju 13 procenata, a kod ženskog 13,1 odsto. Ova stopa je u četvrtom tromesečju bila najveća u Regionu Južne i Istočne Srbije, 13,7 odsto, a najniža je u Vojvodini, 11,9 odsto.
Prema rezultatima Ankete o radnoj snazi, u četvrtom kvartalu 2016. stopa zaposlenosti je iznosila 45,5 odsto, što je za 1,3 procentna poena manje nego u prethodnom tromesečju. Međutim, u poređenju sa istim kvartalom 2015. godine, stopa zaposlenosti je porasla za 2,8 procentnih poena (sa 42,7 odsto).
Na smanjenje ukupne zaposlenosti u odnosu na prethodno tromesečje uticao je pad neformalne zaposlenosti za 106.700 osoba, prvenstveno u poljoprivredi, usled smanjenog obima sezonskih radova u posmatranom periodu godine, dok se formalna zaposlenost povećala za 24.200 ljudi, naročito u prerađivačkoj industriji, navodi se u saopštenju.
Ocenjeni broj formalno zaposlenih je dostigao 2.160.700 ljudi, dok broj neformalno zaposlenih lica iznosi 570.700, od kojih je 374.900 angažovano u poljoprivredi.
Pozitivan trend povećanja zaposlenosti i smanjenja odrazio se i na mlade starosti od 15 do 24 godine. Smanjenje stope nezaposlenosti kod ove populacije za 13,8 procentnih poena u odnosu na isti period 2015. nije samo rezultat pada broja nezaposlenih, već i negativnog demografskog trenda i, posledično, sve manjeg obima populacije uzrasta od 15 do 24 godine, preciziraju iz Republičkog zavoda za statistiku.
Udeo mladih između 15 i 24 godine starosti koji niti rade niti su u bilo kakvom sistemu obrazovanja takođe je smanjen u odnosu na poslednji kvartal 2015, i iznosi 16,5 procenata. Kod populacije od 15 do 29 godina starosti taj udeo iznosi 21,4 odsto, što znači da više od petine mladih tog uzrasta predstavlja neiskorišćeni resurs, i sa aspekta rada i sa aspekta obrazovanja.
(Tanjug)
Industrijska proizvodnja u januaru veća 2,8% nego 2016.
Industrijska proizvodnja u Srbiji porasla je u januaru za 2,8 odsto u odnosu na isti mesec 2016. godine, a u odnosu na prosek u prošloj godini pala je za 12,7 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Prema desezoniranim podacima, industrijska proizvodnja u januaru je na mesečnom nivou pala za 3,1 odsto, a prerađivačka za 2,5 procenata. U odnosu na prosek 2016. godine, industrija je pala za 1,9 procenata, a prerađivačka za 0,4 odsto.
Međugodišnjem rastu industrijske proizvodnje u januaru najviše su doprineli prehrambena industrija, proizvodnja osnovnih metala, farmaceutska industrija, proizvodnja proizvoda od gume i plastike i proizvodnja mašina i opreme.
Prerađivačka industrije je u januaru zabeležila rast od 8,2 odsto na godišnjem nivou, dok je rudarstvo evidentiralo pad od 4,4 procenta, a snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija pad od 7,0 procenata.
Proizvodnja intermedijarnih proizvoda, osim energije, porasla je u januaru za 11,9 odsto na godišnjem nivou, netrajnih proizvoda za široku potrošnju za 9,6 procenata, a kapitalnih proizvoda za 9,1 odsto, dok je pad zabeležen u proizvodnji energije od 7,0 procenata i trajnih proizvoda za široku potrošnju od 11,3 procenata.
Obim industrijske proizvodnje je na godišnjem nivou povećan kod 16 oblasti, čije je učešće u strukturi industrijske proizvodnje 54 odsto, a pad kod 13 oblasti, sa udelom u strukturi industrijske proizvodnje od 46 odsto.
(Tanjug)
Realni rast BDP-a u četvrtom kvartalu 2,5 odsto
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u četvrtom kvartalu 2016. iznosio je 2,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Prema desezonirim podacima, BDP je u četvrtom kvartalu prošle godine porastao za 0,2 procenta u odnosu na prethodni kvartal.
U posmatranom tromesečju je, na godišnjem nivou, značajan realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva od 8,1 odsto, u sektorima trgovine na veliko i malo, popravke motornih vozila, saobraćaja i skladištenja i usluga smeštaja i ishrane od 4,2 procenta.
Sektor finansijskih delatnosti i delatnosti osiguranja ostvario je u četvrtom kvartalu međugodišnji rast od 3,2 posto, sektor informisanja i komunikacija od 2,6 i sektor industrije i snabdevanja vodom i upravljanja otpadnim vodama od 2,2 procenta.
Pad bruto dodate vrednosti zabeležen je u građevinarstvu za 0,6 odsto.
Posmatrano po agregatima upotrebe BDP-a, realan rast na godišnjem nivou u poslednja tri meseca 2016. registrovan je u svim segmetnima.
Izdaci za finalnu potrošnju domaćinstava povećani su 1,0 odsto, za finalnu potrošnju neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima za 0,1, za finalnu potrošnju države 2,3, bruto investicije u osnovne fondove 2,6, izvoz robe i usluga za 13,8 i uvoz robe i usluga za 5,9 procenata, navodi se u saopštenju Zavoda za statistiku Srbije.
(Tanjug)