Srpski i hrvatski agrar muče iste muke

prisustvovali i ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Snežana Bogosavljević Bošković i ministar poljoprivrede u Vladi Republike Hrvatske Davor Romić, koji su tom prilikom istakli da su iskustva Hrvatske u pregovorima za pristupanje Evropskoj uniji iz oblasti poljoprivrede izuzetno bitna za Srbiju i njen pristupni proces.

Ministarka Bogosavljević Bošković je rekla da veruje da je rašnja konferencija, u okviru koje su održane dve panel-diskusije, „Iskustva agrobiznis lidera regije“ i „IPRD program u Srbiji i hrvatska iskustva s EU fondovima“, dala dosta odgovora na brojna pitanja koja se postavljaju u procesu pristupanja Evropskoj uniji.

– Očekujem da bi u pregovorima s EU uskoro moglo biti otvoreno poglavlje 11, koje se tiče poljoprivreede, ali za naše ministarstvo bitna su i poglavlja 12 i 13, koja se tiču zdravstvene bezbednosti hrane i ribolova, odnosno poglavlje koje je vezano za zaštitu životne sredine – rekla je Snežana Bogosavljević Bošković, dodajući da su za Srbiju dragocena iskustva zemalja koje su nedavno postale članice EU.

Ona je naglasila da je dobro da saradnja dveju zemalja u oblasti poljoprivrede bude što čvršća i jača jer, kako je rekla, to je u interesu i Srbije i Hrvatske, čije se poljoprivrede susreću s istim problemima.

Hrvatski ministar Davor Romić je kazao da mu je drago što se u okviru 83. međunarodnog poljoprivrednog sajma održava pomenuta regionalna konferencija jer je, kako je istakao, svojim kvalitetom Međunarodni poljoprivredni sajam uspeo da se nametne kao jedna od najznačajnijih poljoprivrednih manifestacija u Evropi pa je samim tim i značaj Konferencije veći.

– Ideja je da se na Regionalnoj konferenciji razmene iskustva kroz koja je Hrvatska prošla tokom pregovaračkog procesa – kazao je Romić. – Naš put je bio dug, učili smo od starijih članica EU i spremni smo da sada ta iskustva prodelimo sa Srbijom, a o tome koliko je za nas značajna saradnja sa Srbijom najrečitije govori podatak da su firme iz Hrvatske u Srbiju uložile više od 700 miliona evra, a sigurno je da ima prostora da ta ulaganja budu i veća.

Po njegovim rečima, mogućnosti saradnje dveju država kada je o poljoprivredi reč posebno su dobre u oblastima ratarstva i voćarstva, a kao primer naveo je proizvodnju malina, gde, kako je rekao, Srbija ima dobra iskustva, i proizvodnju mandarina, u kojoj Hrvatska ostvaruje značajne rezultate.

D. Ml.

Čekaju pare iz IPARD-a

IPARD program, kako je rečeno tokom panel-diskusije, pruža poljoprivrednicima u Srbiji priliku da iskoriste novac iz pretpristupnih fondova EU, a kako su rekli predstavnici Hrvatske koji su nastupili na panelu, ti fondovi su po ulasku u EU povećani 12 puta.

Na skupu je istaknuto da ni Srbija ni Hrvatska nisu dovoljno uradile na udruživanju proizvođača na mikro nivou u pojedinim sektorima poljoprivredne proizvodnje, te da u tom delu ima dosta prostora za napredak, kao i u delu međusobne trgovine poljoprivrednim proizvodima jer je Hrvatska u Srbiju prošle godine izvezla poljoprivrednih proizvoda za 153 miliona evra, dok ih je Srbija u Hrvatsku izvezla za 83 miliona evra.