Srbiji ne preti stagflacija ni dužnička kriza zbog pandemije

Ivković je podsetila da je Srbija pre pandemije imala strmu krivu pada javnog duga, čiji je udeo u BDP-u spušten na oko 50 posto sa nivoa od preko 70 procenata.



Istakla je da je Srbija ovu krizu, što su priznale i brojne međunarodne finansijske institucije, dočekala na snažnim fiskalnim pozicijama što joj je omogućilo da donese ogroman paket mera podrške privredi i građanima, čija vrednost iznosi oko 11 posto BDP-a.



Ove godine je, kaže, sasvim izvesno i realno očekivati da nam učešće javnog duga u BDP-u poraste, ali on, prema projekcijama NBS, neće preći 60 posto.



Sledeće godine se već vraćamo na onu trajektoriju pada javnog duga, što je u skladu i sa fiskalnom strategijom i sa parametrima iz naših projekcijam, tako da sa tog stanovištva možemo da kažemo da Srbijanni približno nije u situaciji da bi mogla da joj preti dužnička kriza, što potvrđuju i izveštaji rejting agencija, rekla je Ivković.



Što se tiče pitanja o stagflaciji, viceguverner NBS je bila kategorična u stavu da takva pretnja ne postoji.



Prema njenim rečima, na smanjenje inflacije, koje je zabeleženo u prvom delu godine, uticali su volatilni faktori poput cena hrane, povrća, kao i kretanje cena nafte na međunarodnom tržištu, ali je bazna inflacija ostala stabilna u rasponu od 1,3 do 1,6 procenata.



Očekuje da će se od sredine godine inflacija vratiti u granice koridora, a iduće godine će se kretati oko donje granice koridora.



To znači da inflacija u Srbiji ostaje stabilna i pod kontrolom NBS, što predviđaju i finansijski sektor i privreda u anketama koje sprovodi Narona banka, istakla je Ivković, precizirjući da će se nivo inflacije u narednom period kretati u proseku oko 2,0 procenta.