Srbija treći svetski proizvođač čarapa

a ukupan izvoz i to mahom na evropsko tržište, prošle godine dostigao je vrednost od oko milijardu dolara. Za Evropu naši tekstilci najviše šalju rublje i čarape, a polako šijemo i odela.

Za rast veći za trećinu u odnosu na prethodne godine  zaslužni su i strani investitori koji su otvorili brojne fabrike. Tako su otvorene fabrike u Apatinu, Rumi i Nišu i kod Vranja, a gazde su uglavnom Italijani i Turci. Sekretar Udruženja za industriju tekstila, odeće, kože i obuće Privredne komore Srbije Milorad Vasiljević objašnjava da je Srbija prošle godine izvezla čarape u vrednosti od 200 miliona dolara.

- Srbija je treći proizvođač čarapa u svetu, dominiraju italijanske i nemačke firme sa svojim pogonima u našoj državi- ističe Vasiljević. -  Najveći izvoznici u prošloj godini bili su “Vali”, proizvođač čarapa iz Valjeva sa oko 100 miliona dolara izvoza. Sledi somborski “Fijorano”, koji je izvezao rublja u vrednosti od 44 miliona dolara, niški “Beneton” sa oko 37 miliona dolara plasmana raznih odevnih predmeta.

Trenutno posluje 620 firmi, mahom manjih, koje se bave proizvodnjom majica, čarapa, veša, sitnijih odevnih predmeta, kao i 930 pogona za proizvodnju pantalona, košulja, bluza, blejzera, kaputa... Od tog broja 80 odsto čine male firme, a 20 odsto su fabrike sa više od 120 zaposlenih.  Sve više zaposlenih u tekstilnoj industriji i kvalitetna tekstilna roba doprinele su da Srbija prošle godine zauzme 18. mesto na listi snabdevača Evropske unije tekstilom. Koliki je to napredak u odnosu na prethodne godine, najbolje ilustruje podatak da je Srbija 2.000.godine bila na 192. mestu od svih dobavljača u svetu, da je 2005. bila na 32. i da je za deset godina uspela da “preskoči” 14 mesta i polako se vraća na mesto koje je nekadašnja Jugoslavija imala na tekstilnom tržištu u Evropi. Naime, nekadašnji jugoslovenski tekstilni kombinati šili su kvalitetna odela za veliki broj evropskim država i naša roba bila je posebno cenjena kod probirljivih evropskih kupaca.

Sasvim je izvesno da bi uspeh srpske tekstilne industrije bio još veći da nije nelojalne konkurencije koja “izleće” i izvozi u neke evropske države iako Srbiji ne plaća poreze i doprinose i nalazi se u sivoj zoni poslovanja.  Vlasnik beogradske firme “ Forma-VS” Bane Mikelić tvrdi da se danas proizvede više dečje garderobe nego nekada u čitavoj Jugoslaviji, ali da danas firme koje legalno posluju jedna opstaju, dok zadovoljno ruke trljaju one koje rade ilegalno.

- Ubi nas crno tržište. Ja znam najmanje 40 tekstilnih preduzeća, bez ijednog zaposlenog, koja uvoze materijal nacrno i na crno ga prodaju. Drugi problem su veliki doprinosi. Jesu smanjeni ako se zaposle novi radnici, ali mi treba da platimo čitav iznos, a onda čekamo da nam država vrati deo novca – ističe Mikelić.

Da je problem za tekstilce poresko opterećenje slaže se i Vasiljević , iznoseći podatak da su u Bugarskoj zarade opterećene sa manje od 40 odsto, a u Srbiji porezi i doprinosi iznose 65 odsto plate. Zbog toga, kako kaže, u Bugarskoj radi 200.000 radnika u tekstilnoj industriji, a kod nas 50.000 i verovatno još toliko na crno.

LJ. Malešević

Možemo i više uz posrednike

Sekretar Udruženja za industriju tekstila, odeće, kože i obuće u PKS Milorad Vasiljević ističe da srpskim tekstilnim firmrama danas nije lako da pronađu partnere u inostranstvu, jer su prestale da postoje nekadašnji „Jugoeksport” i „Geneks” koji su upravo to činili.

- PKS će polovinom godine otvoriti predstavništva u zemljama koje su najznačajniji spoljnotrgovinski partneri i radićemo na povezivanju naših proizvođača sa kupcima - rekao  je Vasiljević.