Srbija nema tačne podatke o vrednosti svoje nepokretne imovine
Nedavno je Državna revizorska institucija obeležila deset godina od osnivanja. Protekla decenija bila je dobra prilika da građani Srbije shvate nadležnosti najvišeg organa revizije javnih sredstava i onoga što ona radi za dobrobit celog društva, ali i da se uoče nedostaci postojećeg zakonskog okvira i pripreme njegove izmene i dopune.
Državna revizorska institucija osnovana je Zakonom o DRI 2005. godine, a prvi Savet (najviši organ Institucije) imenovan je 2007. godine.
"Pre deset godina, malom broju ljudi je bila poznata naša nadležnost, a danas, u godini jubileja, možemo reći da svaki čovek u Srbiji zna da Državna revizorska institucija sprovodi reviziju finansijskih izveštaja, reviziju pravilnosti poslovanja i reviziju svrsishodnosti poslovanja" objašnjava u razgovoru za “Dnevnik” Radoslav Sretenović, predsednik DRI i generalni državni revizor.
Prema njegovim rečima, predmet revizije u skladu sa Zakonom o DRI, jesu primanja i izdaci u skladu sa propisima o budžetskom sistemu i propisima o javnim prihodima i rashodima; finansijski izveštaji, finansijske transakcije, obračuni, analize i druge edvidencije i informacije subjekata revizije; pravilnost poslovanja subjekata revizije u skladu sa zakonom, drugim propisima i datim ovlašćenjima; svrsishodnost raspolaganja javnim sredstvima u celosti ili u određenom delu; sistem finansijskog upravljanja i kontrole buyetskog sistema i sistema ostalih organa i organizacija koje su subjekt revizije; pravilnost rada organa rukovođenja, upravljanja i drugih odgovornih lica nadležnih za planiranje, izvođenje i nadzor poslovanja korisnika javnih sredstava.
Da li je i u praksi DRI zaista najviši državni organ revizije javnih sredstava i koliko se njegovi izveštaji poštuju?
"Državna revizorska institucija jeste najviši organ revizije javnih sredstava u Republici Srbiji i u našoj nadležnosti je više od 12 hiljada subjekata revizije. O tome koliko se naši izveštaji poštuju najbolje svedoči podatak da su preporuke koje smo dali subjektima revizije stoprocentno prihvaćene, i da se broj njihove realizacije iz godine u godinu povećava i da danas dostižu i 75%".
Kolika je državna imovina uneta u evidenciju Republičke direkcije za imovinu i gde su nedostaci?
"Državna revizorska institucija je 2015. godine sprovela reviziju svrsishodnosti poslovanja na temu “Raspolaganje nepokretnostima u svojini Republike Srbije” kojom je utvrđeno da Republika Srbija nema tačne podatke o broju i vrednosti svoje nepokretne imovine, zbog nepostupanja nadležnih organa i korisnika i manjkavosti propisa. Republička direkcija za imovinu Republike Srbije (RDI) nije uspostavila jedinstvenu evidenciju nepokretnosti u svojini Republike Srbije, zbog neusaglašenosti zakona koji regulišu oblast nepokretnosti, odsustva napora da zahteva od organa da postupaju u skladu sa svojom obavezom o izveštavanju o nepokretnostima, grešaka pri unosu podataka o nepokretnostima i odsustva kontrole tačnosti uneti podataka. Jedinstvena evidencija nepokretnosti u svojini RS, prema dostavljenim podacima RDI sa stanjem na dan 31.12.2013. godine (koji su obrađeni zaključno sa 13. 06. 2014, a dostavljeni Državnoj revizorskoj instituciji 20. 06. 2014), sadrži ukupno 498.834 jedinica, knjigovodstvene revalorizovane vrednosti 643.021.719.847,54 dinara i površine 590.033 ha 1.339 ar i 564.645.892 m2".
Nedavno je ministar finansija Dušan Vujović za ovu i narednu godinu najavio jačanje budžetske inspekcije i unapređenje revizije kao i rad DRI.
"Potrebno je da državni organi, organi na centralnom i lokalnom nivou, kao i javna preduzeća razviju sistem finansijskog upravljanja, finansijske kontrole, i interne revizije. Interna revizija ne može dostići svoj puni potencijal ukoliko se istovremeno ne razvije interna kontrola u javnom sektoru u skladu s načelom upravljačke odgovornosti. Da bi se razvili finansijsko upravljanje i kontrola mora biti izgrađena svest o upravljačkoj odgovornosti. Neophodna je reforma javnih finansija, u okviru koje uspostavljanje finansijskih kontrolnih mehanizama zauzima važno mesto, imajući u vidu da ima za cilj da se javna sredstva troše ekonomično, efikasno, efektivno i u skladu sa propisima".
Koliko je DRI bitna u borbi protiv korupcije?
"Efektivna borba protiv korupcije zahteva transparentnost i saradnju svih relevantnih zainteresovanih strana, tako da svaka uključena institucija obavlja poverene zadatke i obezbeđuje funkcionalnu razmenu informacija.Tesna saradnja svih zainteresovanih strana predstavlja najbolje moguće sredstvo za rešavanje problema korupcije u državama i institucijama. Potrebno je da zajednički razvijamo preventivne i detektivne mere i angažujemo se na aktivnostima efektivne obuke i podrške za borbu protiv korupcije. Zakonom o Državnoj revizorskoj instituciji, članom 41 je propisano da je institucija dužna da bez odlaganja podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno podnese krivičnu prijavu nadležnom organu, ako u postupku revizije otkrije materijalno značajne radnje koje ukazuju na postojanje elemenata prekršaja odnosno krivičnog dela. Takođe je propisano i da je institucija dužna da obavesti javnog pravobranioca o slučajevima kada je radnjom subjekta revizije, odnosno pravnog lica koje posluje sa subjektom revizije, naneta šteta javnoj imovini".
Za deceniju podneto 165 krivičnih prijava
U proteklim godinama Državna revizorska institucija je podnela ukupno 1692 prijave, od čega je podnet 1391 zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, 136 prijava za privredni prestup i 165 krivičnih prijava.
Ljubinka Malešević