Srbija Minsku najpreča na Balkanu

– dve Belorusiji i jedna Srbiji. Sastaju se i ministri, parlamentarci, diplomate, privrednici... Predsednik Vlade Srbije takođe ima poziv da poseti Belorusiju. Mogu sa zadovoljstvom reći da zainteresovanost rukovodstva dveju zemalja za razvoj bilateralnih odnosa na pragmatičnoj, recipročnoj osnovi sa akcentom na ekonomsku saradnju daje svoje rezultate i za šest godina robna razmena je porasla skoro pet puta, nadmašivši takozvanu psihološku granicu od 250 miliona dolara, izjavio je u intervjuu “Dnevniku” ambasador Republike Belorusije u Srbiji Vladimir Čušev.

Ambasador ukazuje da je za njegovu zemlju Srbija postala značajan partner s obzirom na izvoz i sa 45. mesta se pomerila na 16. po rezultatima u 2015. godini. Poslovni i politički krugovi  belorusko-srpsku bilateralnu saradnju ocenjuju kao dosta dinamičnu.

Uz te pozitivne ocenje ima li i potencijala za njen dalji razvoj i u kojim oblastima?

- Nesumnjivo da postoji. Srbiji pripada posebno mesto među našim trgovinsko-ekonomskim partnerima zahvaljujući režimu slobodne trgovine – 2009. godine potpisali smo odgovarajući sporazum. Srbija zauzima jedno od vodećih mesta u Evropi po isporuci beloruskih složenih tehničkih proizvoda: autobusa, trolejbusa, teretnih vozila, poljoprivredne tehnike i kućnih aparata.

Danas je beloruski brend MTZ ne samo poznat u Srbiji, već čvrsto i zaslužno zauzima svoje mesto na srpskom tržištu. U Srbiji je takođe organizovana proizvodnja za sklapanje beloruskih traktora male snage, autobusa i kamiona sa gasnim motorima. Pri tome mi koristimo delove i materijale proizvedene u Srbiji, posebno staklo, baterije za akumulatore, sedišta, lakove, boje itd. Napomenuću da se ne koriste samo delovi srpskih proizvođača nego i proizvođača zemalja EU.

A konkretni projekti?

- Razrađuje se projekat zajedničke proizvodnje i izvoza vatrogasnih vozila. Belorusija je spremna da ponudi Beogradu svoje tramvaje i trolejbuse sa bežičnim kretanjem. Već danas je trolejbusni park vaše prestonice upotpunjen beloruskim trolejbusima.

Spremni smo da za potrebe srpske privrede i nauke pružimo usluge za korišćenje mogućnosti distancionog sondiranja Zemlje sa beloruskog veštačkog satelita. Uz podršku srpskih investitora ostvaruju se zamašni građevinski projekti kao što su „Svetionik Minska“ i „Minsk-Mir“. Belorusija takođe računa na pokretanje projekta osnivanja međunarodnog holdinga autodelova u bazi srpskog preduzeća „Petar Drapšin“ i učešća u njemu beloruske kompanije „Belavtogaz“. Mešovita belorusko-srpska komisija za naučno-tehničku saradnju kuje planove za razvoj naučno-tehničke i inovacijske sfere Belorusije i Srbije, za proizvodnju proizvoda s visokim učešćem nauke i visokih tehnologija. Postignut je dogovor oko zajedničkog buyetskog finansiranja pet naučnih projekata. Postoji potencijal i za belorusko-srpsku saradnju u oblasti zdravstva, turizma i sporta, pripremaju se sporazumi i u ovim sferama.

Na koji način sve mogu zainteresovati preduzetnici dve zemlje da sarađuju?

- Kako je već istaknuto, Srbiji pripada posebno mesto među našim trgovinsko-ekonomskim partnerima zahvaljujući režimu slobodne trgovine, ali ne samo zbog toga. Treba istaći i bezvizni režim. Osim toga između Minska i Beograda uspostavljena je direktna avionska veza. Dva leta nedeljno doprinose proširivanju poslovnih i međuljudskih kontakata.

Za pružanje podrške poslovnim krugovima dve zemlje koristimo instrument uzajamne saradnje kakav je Poslovni savet za saradnju između Privrednih komora Belorusije i Srbije. Sednice se tradicionalno održavaju uoči godišnjeg zasedanja Međuvladine komisije za trgovinsko-ekonomsku saradnju. Tražimo i pronalazimo nove „tačke rasta“ u bilateralnoj trgovini i drugim sferama. U tome nam aktivno pomažu tri počasna konzula Republike Belorusije u Srbiji – Dragomir Karić u Beogradu, Dragoljub Švonja u Novom Sadu i Zoran Vulović u Kragujevcu.

Od 28. do 30. juna održani su „Dani Beograda u Minsku“. U okviru ovog događaja beloruski poslovni krugovi i stanovnici Minska bili su u prilici da se upoznaju s privrednim i kulturnim potencijalom glavnog grada Srbije. Održan je biznis-forum u kojem su uzeli učešće predstavnici mnogih srpskih kompanija. Za srpski biznis ulazak na tržište Belorusije faktički znači ulazak na tržište zemalja Evroazijske ekonomske unije koju čine pet zemalja sa stanovništvom oko 180 miliona ljudi. Beloruski biznis je tradicionalno prisutan na Međunarodnom sajmu u Novom Sadu – najvećem na Balkanu. Mi takođe razmatramo Srbiju kao teren za sklapanje i isporuku beloruske tehnike na tržišta zemalja bivše Jugoslavije.

Belorusija nije destinacija srpskih turista. Ima li prostora za razvoj turizma?

- Na žalost, nivo belorusko-srpske saradnje u oblasti turuzma nije visok i informacije o turističkom potencijalu Srbije i Belorusije nisu dovoljno zastupljene. Turisti iz Belorusije uglavnom koriste tranzitne kapacitete Srbije putujući na odmor u Crnu Goru i borave ovde samo nekoliko dana. Belorusija i Srbija imaju razvijenu turističku infrastrukturu, što dozvoljava da govorimo o postojanju zanačajnog neiskorišćenog potencijala u uspostavljanju turističkih veza.  Perspektive proširivanja turističke razmene vezane su za postojanje redovnog leta aviokompanije „Belavia“ na liniji Minsk-Budimpešta-Beograd, koji se obavlja dva puta nedeljno.

Najbitnije je da je spreman za potpisivanje novi međuvladin sporazum o saradnji u oblasti turizma koji će po našoj proceni postati temelj za recipročnu i plodnu saradnju između subjekata turističke grane obe zemlje. Naše zemlje su neponovljive po svojoj prirodi, krajolicima, kao i po istoriji i kulturi. Belorusija može da ponudi Srbiji svoje banje, odmarališta, terene za lov i ribolov, seoski turizam, ture po pravoslavnim crkvama i manastirima, sportski i istorijski turizam. S druge strane, beloruskim turistima su na raspolaganju skijališta Srbije, jedinstveni parkovi prirode, banje...

Vladimir Đuričić

Veze Polocka i Sremske Mitrovice

Belorusija značajnu pažnju posvećuje i drugim bitnim komponentama bilateralnih odnosa, a posebno, razvoju međuregionalnih veza. Trenutno su 22 grada naše dve zemlje, uključujući sve oblasne centre Belorusije, povezani ugovorima o bratimljenju ili partnerstvu. A gradovi Polock i Sremska Mitrovica, Soligorsk i Jagodina, Žlobin i Smederevo, Molodečno i Valjevo planiraju da uspostave saradnju u najskorije vreme.