Srbe progoni strah od gubitka posla

mladih bila u Španiji – oko 50 odsto,  slično je bilo i u  Grčkoj, u Hrvatskoj oko 45 odsto, u Italiji jedan procenat manje, dok je u našoj zemlji učešće mladih do 30 godina u nezaposlnosti bio nešto viši od 25 odsto. Istovremeno, u Nemačkoj, Austriji i Holandija stopa nezaposlenosti mladih bila je ispod deset odsto.

Tako velika nezaposlenost mladih i obrazovanih ljudi nešto je što bi trebalo da upozori nadležne na to da se nešto mora promeniti. Naime, mladi sve češće odlaze iz zemlje u potrazi za poslom, boljom platom ili mogućnošću napredovanja u struci, i retko se vraćaju. To bi moglo u budućnosti izazvati velike poremećaje jer neće biti dovoljno obrazovanih ljudi određenih struka, kao što je već sada slučaj s IT inženjerima, lekarima različitih specijalnosti – anesteziolozima, radiolozima... pa starije kolege neće imati ko da nasledi.



Da bi se utvrdilo stanje na tržištu rada kada su mladi u pitanju, šta čine da promene svoj položaj, od čega strahuju i šta ih najviše motiviše na radnom mestu i pri traženju posla sajt Poslovi.infostud.com, portal za oglašavanje poslova u Boslni i Hercegovini (Posao.ba) i Hrvatskoj (Mojposao.net), obavili su zajedničko istraživanje u kojem je učestvovalo više od 2.500 ispitanika. U Srbiji je anketirano 1.400 mladih – oko polovina nezaposlenih, 38 odsto zaposlenih i oko deset odsto onih koji se još školuju.



Rezultati uporednog istraživanja tržišta rada u Srbiji, BiH i Hrvatskoj pokazali su da ispitanici iz naše zemlje najviše strahuju od gubitka posla, kao i da su im na radnom mestu najbitniji dobri međuljudski odnosi. Zanimljivo je da mladi u Srbiji smatraju da u potragu za poslom treba krenuti tek nakon sticanje diplome, mada podaci pokazuju da je najčešći uzrok nezaposlenosti u Srbiji upravo nemogućnost pronalaska posla nakon okončanja školovanja.



Za razliku od prethodne godine, kada se za radno mesto najviše strahovalo u Hrvatskoj, ove godine rezultati istraživanja pokazuju da je čak 36 odsto ispitanika iz Srbije zabrinuto za svoju poziciju, u Hrvatskoj 32 odsto, a u BiH 24 odsto. Istovremeno, više od polovine učesnika istraživanja uopšte ne strahuje od gubitka posla.



Kao što se moglo i očekivati, anketirani bi radili za strane poslodavce –tako se izjasnilo više od trećine njih. Nešto malo manje je onih koji bi se upustili u samostalan posao, a tek svaki peti anketirani odabrao je da radi za državnu kompaniju. Na pitanje šta je to što ih motiviše na radnom mestu, zaposleni su izdvojili međuljudske odnose i priznanje za obavljeni rad, dok je visina primanja tek na trećem mestu. Međutim, ispitanicima koji još ne rade najvažnija je zarada, a potom sigurnost posla.



Mladi u ove tri zemlje, za razliku od nekih drugih, razvijenijih zemalja, u potragu za poslom kreću tek nakon završetka školovanja, pokazalo je istraživanje. Svega trećina ispitanika koji se školuju razmišlja o pronalasku posla, a oko 60 odsto o tome razmišlja tek nakon što završi školovanje. Zanimljivi su i odgovori o spremnosti na rad bez naknade – volontiranje: mnogi su spremni na to ukoliko nakon toga mogu očekivati stalno zaposlenje. Međutim, ima i onih koji nisu spremno za volonterski rad – u Srbiji oko 20 odsto ispitanika, dok je u susednim zemljama, Hrvatskoj i BiH taj procenat upola manji.



D. Mlađenović

 

Do radnog mesta preko sajtova



Rezultati istraživanja pokazuju i da je potraga za poslom putem interneta i najpopularnija u sve tri zemlje. U Srbiji se čak 90 odsto poslova traži putem specijalizovanih sajtova, u Hrvatskoj 79 odsto, a u BiH primat imaju društvene mreže sa 74 odsto učešća. Veoma je zanimljiv i podatak da više od polovine zaposlenih ispitanika smatra da se do posla najlakše stiže preko veze. Mišljenje studenata i nezaposlenih je ipak drugačije: oni smatraju da je za dolazak do radne pozicije važnije radno iskustvo kao i stečena znanje i veštine.