Spuštanje stopa je iznuđen potez banaka

ili prihvatljive iznose mesečnih rata, dok su kamate uglavnom bile ispisane “malim slovima”.  Tada smo se u evrima zaduživali po stopama od skoro deset odsto, a u dinarima i duplo većim. Danas većina banka nudi indeksirane zajmove sa stopom od oko pet odsto, dok u domaćoj valuti malo prelaze deset procenata na godišnjem nivou. Kamate su pale, krediti stagniraju, a bankari klijente sada mame povoljnim kamatnim stopama. Dok su nekada indeksirani krediti bili zakon, danas se zadužujemo listom u domaćoj valuti. Na to je pre svega uticao pad stopa za dinarske pozajmice, ali uprkos tome interesovanje nije veliko.

Večito pitanje za sve koji hoće ili moraju da podignu kredit je da li da požure ili da sačekaju, odnosno hoće li kamate padati ili rasti. Profesor Branko Živanović sa Beogradske bankarske akademije kaže da je kamate već duže vreme padaju.

- Od 2008. kamatne stope u svetu su u stalnom padu, čak su beležile i negativne vrednosti. To je rezultat obilja kapitala i viška likvidnosti na svetskom finansijskom tržištu. U našem regionu je to kasnilo, kamate su ostale na značajno višem nivou. Smatram da puni kapaciteti smanjenja još nisu iscrpljeni. Pored svetskih trendova smanjenje kamata u Srbiji je rezultat i velikog broja banaka koje posluju kod nas. Pored toga kod nas privreda nema baš neki kreditni kapacitet uz to investicioni potencijali su nam skromni, a nagomilani su nenaplativi krediti na prilično visokom nivou. Pored svega imamo zaduživanje države i javnih preduzeća  i opšti pad potrošnje. Ovakav ambijent  naveo je veliki broj banaka da se utrkuju u smanjenju kamata - pojašnjava dr Živanović.

Prema njegovim rečima, smanjuje se deo stope koji se zove naknada,  a koji je inače kod nas godinama bila nedopustivo visoka.

- Smatram da baš tu ima prostora za dalje sniženje i to zbog niske cene resursa na međunarodnom finansijskom tržištu i viška likvidnosti. Pad kamata koji se kod nas dogodio više je iznuđen potez koji su banke morale da povuku nego posledica bankarskih strategija makroekonomske stabilnosti i znatnog rasta privrede. Snižavanje stopa kod nas i u EU neće biti stalni trend. U jednom trenutku kada krene rast kao u SAD referentne stope će krenuti uzlasnom linijom kao i kamate  i u Evropi i u Srbiji - kaže profesor Živanović.

On naglašava da banke nude kredite sa niskim stopama ali ih ne odobravaju lako. Posebno strogo gledaju sve performanse privrednika. Uglavnom se nove pozajmice odobravaju starim klijentima, zadržava se postojeći nivo kredita i produžava rok otplate ili se pak on deli na povezana lica u istoj kompaniji.

- Banke radije ciljaju sektor stanovništva jer je naplata lakša, a rizik manji. Ali ni na tom polju nema spektakularnog rasta već se više stari krediti prepakuju, banke ih refinansiraju i dodaju još malo novca. Klijentima to odgovara jer dobijaju novi grejs period i produžen rok otplate odnosno manju mesečnu ratu. Ovi potonji činioci su za građane i značajniji nego smanjenje kamata. Manje opterećenje kućnog budžeta je danas dragoceno - kaže dr Branko Živanović.

Osim niskim kamatama, banke pokušavaju da dođu do klijenata i različitim opcijama stopa gde ima varijanti i sa fiksnom i sa varijabilnom stopom, u devizama i dinarima. 

- Klijenti uvek treba da se zadužuje u valuti u kojoj prima platu ili imaju druge vrste prihoda. Kod nas je najbolje u dinarima i fiksno, posebno na kraće rokove. Klijent tada lako može da proceni kolike su realne šanse da pozajmljeno i vrati. Krediti sa varijabilnom kamatom  kao i oni sa valutnom klauzulom si  rizičniji. Građani teško mogu tu da sagledaju posledice na duže staze. Kod takvih zaduživanja treba biti posebno oprezan. Odnosno klijent treba da proceni da li postoje realne šanse da plata raste te da bude svestan da može doći do rasta kamata u narednom periodu. Osim toga za indeksirane pozajmce tu je i obavezno učešće - pojašnjava dr Živanović.

Klijenti kod nas olako uzimaju najskuplje pozajmice na kartice i još lakše ulaze u minuse. Kamate su tu enormno visoke, a pad stopa se tu  već godinama očekuje ali se nije dogodio. Živanović smatra da sniženje tu ne treba ni očekivati.

- Za banke je to stabilan kanal prihoda. Sa druge strane, klijenti se tu znatno lakše zadužuju nego kod klasičnih kredita bez dodatnih papira i odobrenja. Njima  odgovara da imaju kredit pri ruci, banke su toga svesne i to papreno naplaćuju. Banke će  najsporije obarati tarife baš u ovom sektoru- objašnjava naš sagovornik. - Pozitivne posledice sniženja stopa trebalo bi da se ogledaju u povećanoj potrošnji i buđenju privrednog rasta. Međutim mora se imati u vidu da cena kredita nije jedini element koji dovodi do povećanja tražnje za njima.Potrebna je i dobra investiciona klima, a kod nas tu još ima dosta da se uradi. Više se prepakuju stari zajmovi nego što se daju novi zato će se sa značajnijim efektima na privredni rast još sačekati.

Dušanka Vujošević

Bolje rast privrede nego pad kamata

Pad kamatnih stopa svakako jeste dobar za one koji planiraju da uzimaju kredit, ali generalno ta pojava se ne može smatrati pokazateljem boljitka.

- Kamate su i na dinarsku i na deviznu osnovu smanjene ali to ne znači da su i realno znatno pale. Do bi imali realan pad potrebno je da porastu plate kao i kupovna moć stanovništva. Pored toga i privreda mora ostati bar na istom nivou.