Radnici na lizing, moderno ropstvo i kako ga sprečiti
Već nekoliko godina u Srbiji veliki broj radnika radi preko agencija za zapošljavanje, a taj vid rada popularno se naziva rad na lizing.
Iako se ne može precizno reći koliko je radnika zaposleno na taj način, po najnovijim podacima Minstarstva rada ima ih između 50.000 i 60.000, dok sindikati raspolažu brojkom od oko 100.000 radnika, koji su angažovani u svim oblastima rada.
Budući da ta vrsta radnog angažovanja nije zakonski regulisana, već se praktično toleriše, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin najavio je da će uskoro biti donet zakon o radu preko agencija.
Kada bi se to moglo desiti, sada je teško reći, ali po rečima pravnice i članice Radne grupe za izradu zakona o agencijskom zapošljavanju iz Saveza samostalnih sindikata Srbije Melanije Petač, trebalo bi očekivati da to bude s jeseni.
“Očekuje se da predlog zakona o agencijskom zapošljavanju bude završen do kraja juna, a posle toga bi trebalo da bude na javnoj raspravi“, kaže Melanija Petač. Nakon eventualnog uslaglašavanja, predlog bi trebalo da se nađe pred Socijalno-ekonomskim savetom, a na kraju bi nadležno ministarstvo, odnosno Vlada Srbije, trebalo da ga uputi u skupštinsku proceduru, tako da se može očekivati da do toga dođe u oktobru.
Po njenim rečima, Radna grupa već više od godinu i po radi predlog tog zakona, ali je u decembru prošle godine posao zapravo počeo od početka jer je stigla potpuno nova verzija predloga.
Goran Milić naglašava da sindikati smatraju da bi zakon o agencijskom zapošljavanju trebalo da ograniči broj radnika koji se zapošljavaju na lizing i da to ne bi smelo biti više od deset odsto ukupnog broja zaposlenih u kompaniji, kao i da se na taj način ne mogu zapošljavati radnici u osnovnoj delatnosti kojom se preduzeće bavi. Takođe, radnici bi trebalo da imaju potpisane ugovore o radu, mogućnost sindikalnog organizovanja i da ostvaruju prava koja proističu iz rada, a ne da budu moderni robovi, bez ikakvog prava i sigurnosti.
“Zakon koji bi regulisao pitanje radnika koji se zapošljavaju preko agencija do sada u Srbiji nije postojao, a jasno je da se tako zapošljava veliki broj radnika, pa je neophodno da on postoji zbog zaštite radnika, regulisanja njihovih prava, da ne bi bili radnici drugog reda. Takođe, Srbiju na usvajanje tog zakona obavezuje direktiva Evropske unije iz 2008. godine, koja se odnosi na agencijsko zapošljavanje, a predviđa da Srbija svoje zakonodavstvo usaglasi s njom”, kaže Melanija Petač.
Po mišljenju predsednika SSS-a Vojvodine Gorana Milića, najbolje bi bilo da takva vrsta radnog angažmana ne postoji, ali, nažalost, nije tako.
“Agencija za zapošljavanje ima više od sto, najveće firme u Srbiji već dugo zapošljavaju radnike na lizing i kad je to već tako, potrebno je da se njihov radni angažman uredi, pošto radnici koji se tako zapošljavaju nisu u istom rangu sa zaposlenima na neodređeno vreme“, kaže Milić.
On ukazuje na to da agencije za zapošljavanje zapravo radnike koji se zapošljavaju preko njih, uz proviziju iznajmljuju poslodavcima, što poslodavci obilato koriste
Njihove zarade su i do 30 odsto manje od radnika koji su direktno zaposleni u preduzećima u kojima rade. U situaciji kakva je na našem tržištu rada, kada je nezaposlenih mnogo, radnici koji rade na lizing srećni su što uopšte imaju posao, iako su praktično pravno nezaštićeni, a godišnji odmor, odustvo s posla i zarade zavise od volje poslodavca.
D. Mlađenović