SPOLJNOTRGOVINSKA RAZMENA U PRVIH SEDAM MESECI Sa Crnom Gorom prolazimo najbolje, s Kinom najlošije

Prema podacima RZS, u periodu januar - jul 2023, izvezeno je robe u vrednosti od 18,28 milijardi dolara, što je rast od osam odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok je uvoz bio 23,23 milijardi dolara, što je za 5,3 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine. Izvoz robe, izražen u evrima, u prvih sedam meseci imao je vrednost od 16,87 milijardi, što je rast od 8,2 odsto u poređenju s istim periodom prethodne godine, dok je uvoz robe imao vrednost od 21,44 milijardi evra, što je za 5,1 odsto manje nego u istom periodu prošle godine. Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (32,9 odsto), sledi Beogradski region (24,4 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (20,6 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (19,5 odsto), a oko 2,6 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (42,7 odsto), slede Region Vojvodine (33,7 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (13 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (8,5 odsto), a oko 2,1 odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama s kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Prema podacima RZS, spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama s kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.

Glavni spoljnotrgovinski partneri pojedinačno i u uvozu i u izvozu bila je Nemačka - izvoz je bio 2,72 milijarde dolara, dok je uvoz bio 3,03 milijardi dolara, U izvozu je na drugom mestu bila Bosna i Hercegovina, zatim slede Italija, Mađarska i Rumunija, dok su u uvozu glavni partner posle Nemačke bila Kina, Italija, Rusija i Turska.

Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine za jul, na listi prvih pet proizvoda u izvozu prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (121 mil. dolara), drugo mesto pripada izvozu rude bakra i koncentrata (119 mil. dolara), a na trećem mestu je izvoz električne energije, sa 86 mil. dolara.

Sledi izvoz rafinisanog bakra, sa 70 mil. dolara i poslednje mesto pripada izvozu novih spoljnih guma za automobile, s 44 mil. dolara. Lista prvih pet proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta (130 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod, drugi po značaju je uvoz lekova za maloprodaju (108 mil. dolara), a na trećem mestu liste je uvoz prirodnog gasa (46 mil. dolara). Sledi uvoz električne energije (42 mil. dolara) i poslednje mesto zauzima uvoz automobila - dizel, preko 1500, ali ispod 2500 cm3 - 41 mil. dolara.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, s kojima Srbija ima suficit u razmeni od 1,71 milijardi dolara i koji je rezultat uglavnom izvoza električne energije, žitarica i proizvoda od njih, pića, gvožđa i čelika i drumskih vozila. Izvoz Srbije za posmatrani period iznosi  2,77 milijardi, a uvoz 1,05 milijardi dolara i pokrivenost uvoza izvozom je 262,1 odsto.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja: Crnom Gorom (izvoze se električna energija i lekovi za maloprodaju, a uvoze se najviše električna energija i sušeno meso), Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše električna energija i gasna ulja, a uvozi se električna energija i koks i polukoks od kamenog uglja) i Severnom Makedonijom (izvoz električne energije i električnih provodnika, a uvozi se najviše električna energija i katalizatori na nosaču). Od ostalih zemalja ističe se i suficit s Rumunijom, Slovačkom, Hrvatskom, Švedskom, Velikom Britanijom, Češkom, Bugarskom, Mađarskom, Moldavijom.

Najveći deficit javlja se u trgovini s Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopa). Sledi deficit sa Turskom, Irakom, Italijom, Rusijom, Nemačkom, Belgijom, Austrijom, Holandijom, Indijom, Poljskom, Danskom, Grčkom, Španijom, Grčkom, Slovenijom, Francuskom, Švajcarskom...

D. Mlađenović