Školuju se za svoja gazdinstva

porodična gazdinstva. Kanjiška škola ima tradiciju pola veka, a trenutno je u njoj na okupu 375 đaka u oblasti poljoprivrede i mašinstva.

- Poljoprivreda ima takvu snagu da održi i zadrži mlade koji se školuju ovde kod nas, zato što oni uglavnom dolaze iz takvih porodica koje imaju imanja i poljoprivredna gazdinstva sa sopstvenim posedima. Ako neko stekne znanje, a ima zemlju i gazdinstvo u kome može da ostvaruje profit, onda se s razlogom nadamo da neće otići, nego da će ostati i ovde obezbeđivati egzistenciju – naglašava direktor PTSC “Besedeš Jožef” Zoltan Šarnjai.



Šarnjai ukazuje da je dobro što mladi zahvaljujući  raznim konkursima mogu ostvariti podsticajna sredstva za osnivanje svojih gazdinstava, te da zahvaljujući donacijama i povoljnim kreditima mogu krenuti u proizvodnju, zarađivati i na ekonomskoj podlozi ostajati ovde. 

Tibor Njari iz Nove Crnje, maturant na smeru za poljoprivredne tehničare, ispričao je da se njegova porodica bavi ratarstvom, ali kada on završi školovanje u planu je da se u domaćinstvu bave i stočartsvom.



- Odlučio sam da ostanem na porodičnom gazdinstvu, ali i da je dobro da završim poljoprivrednu školu. Mislio sam, a i u to sam bio upućen, da je kanjiška škola sa onim što pruža dobra, tako da se nisam prevario. Mnogo stvari sam naučio ovde, što mogu ubuduće da primenjujem u domaćinstvu. Dosta prakse imamo na ekonomiji gde je ove godine kupljena nova mehanizacija, ima i novi zasad voća sa protivgradnom mrežom, plastenike i drugo i sve se uči u praksi. Posle srednje škole planiram da ostanem na selu, da sa roditeljima obrađujem zemlju, pa videćemo kako će biti – kaže Njari čija porodica obrađuje oko sto hektara sopstvene zemlje.



Zoltan Arva iz Ade je iz porodice koja se bavi voćarstvom na oko 60 katastarskih jutara, a plantaže se nalaze u ataru Bačkih Vinograda. Najviše uzgajaju jabuke, breskve, šljive, trešnje i kruške, raspolažu i sa sopstvenom hladnjačom, a voće u svežem stanju prodaju na tržištu.

- Posao u voćarstvu kojim se bavi porodica je prilično obiman, posebno što dobar deo radova ne može da se obavlja mehanizacijom, nego ručno – kaže Zoltan Arva. - Želim da nastavim putem koji je započela porodica, ali i da proširim sa nekim delatnostima, jer smatram da poljoprivredno gazdinstvo mora imati više oslonaca.



Perpsektivu vidim u stočarstvu, samo se nisam još opredelio koju vrstu životinja ću uzgajati. Čim završim srednju školu, odmah želim da uđem u posao, to očekuje i porodica, jer potrebna je sveža stručna radna snaga. Porodica od samog početka me podržava, što sam odabrao ovu srednju školu, bez obzira što je prilično veliki izdatak putovati u školu iz Ade u Kanjižu, ali smatraju da vredi da me podržavaju, jer imam ideje koje želim da ostvarim.



Porodica Atile Laslo iz Sente nema veliko gazdinstvo, nego se dosta bavi pružanjem mašinskih usluga drugim gazdinstvima koja nemaju mehanizaciju. Atila Laslo, koji se školuje za veterinarskog tehničara, ispričao je da se njegova porodica ranije bavila tovom svinja, oko 50 tovljenika u turnusu, ali da je taj broj sada znanto manji broj.



- Imam dve opcije, da nastavim u porodičnom gazdinstvu ili da produžim na studijama i budem veterinar. Još nisam odlučio, ali će se to iskristalizovati do završetka srednje škole. Ukoliko se i odlučim za studije i bavljenje veterinarskom strukom, sigurno će usput biti mogućnosti da se bavim i unapređenjem stočarstva. Mislim da samo gazdinstvo koje imamo ne može da nam obezbedi konforan život, tako da verujem da će uz veterinarsku struku biti sporedni posao.



Otac Petera Božonjija iz Ostojićeva se bavi stolarijom i nema zemlje, niti se bavi stočarstvom, međutim, Peteru je od malena bio san da postane veterinar.

-  Još kao dete sam zamislio da ću biti veterinar i zbog toga sam se upisao za veterinarskog tehničara. Stariji su rekli sve najbolje o ovoj školi i ove godine završavam, pa planiram da nastavim studije u Novom Sadu, jer želim da budem doktor veterine. Ono što sam doživeo i što sam do sada prošao u kanjiškoj školi, dobra je podloga za dalje školovanje.



Imamo ekonomiju gde je zastupljen i uzgoj životinja, a ako nekome to nije dovoljno možemo da idemo na praksu kod veterinara, da i praktično dopunimo znanje. Meni je glavni cilj da završim studije veterine, da se vratim u Ostojićevo i da radim kao veterinar. Želim da ostanem na selu, u mom rodnom mestu. Ostojićevo je veliko mesto, životinja u poljoprivrendim gazdinstvima uvek ima, tako da verujem da će i za mene biti posla – smatra Peter Božonji.Na trogodišnjem smeru budućeg majstora, mehaničara za održavanje i poprvaku poljoprivredne mehanizacije uči Kristofer Kovač iz Ade, praktično nastavljajući očevim stopama koji je mehaničar.



- Mnogo volim ovaj poziv i zbog toga sam i odabrao da završim zanat za mehaničara, da razvijam stručno znanje na tom polju – kaže Kovač. - Porodica se bavi poljoprivredom i želim da nastavim tradiciju. Raspolažemo svom mehanizacijom, imamo kobajn, traktore i priključne mašine, tako da vršimo i usluge drugim gazdinstvima. Volim da radim na popravci poljoprivrednih mašina, jer pre sam za to da se popravi ono što je moguće, nego da se odmah kupuju nove. Obrađujemo oko sto jutara zemlje u atarima Ade, Utrina i Sterijono, bavimo se ratarstvom, a držimo i otkupnu stanicu za mleko u naselju Sterijino. Nadam se da ću od poljoprivrede moći solidno da živim. U domaćinstvu se sada ne bavimo stočartsvom, ali ja planiram da se posao proširi u svinjogojstvu i mlečnom govedarstvu. 

Milorad Mitrović

 

Na ekonomiji se spremaju za paorluk

U kabinetima za teorijsku i praktičnu nastavu, stučnim radionicama, kao i na sopstvenoj ekonomiji na 100 hektara i  sa svim modernim tehnologijama, učenici PTSC “Besedeš Jožef” mogu steći dovoljno znanja i prakse o voćarstvu, rasadničarskoj proizvodnji, povrtarstvu, uzgoju i zdravstvenom zbrinjavanju životinja, koje mogu primenjivati na svojim gazdinstvima. 



- Završetkom školovanja na smerovima poljoprivredne struke mladi mogu na studije, ali većina njih smatra da im je dovoljno četiri ili eventualno tri godine srednjoškolskog obrazovanja, da sa tim znanjem i praktičnim iskustvom unapređuju gazdinstva roditelja ili zasnivaju sopstvena gazdinstva, a ono što im eventualno od znanja nedostaje mogu sticati usput – kaže Zoltan Šarnjai