Samo hiljadu radnika traži popunu izgubljenih godina

da će to pravo iskoristiti oko 13.000 radnika – i za toliko izdvojeno novca – u zakonskom roku zahtevi su podneti za samo 920 radnika. Zbog toga Asocijacija samostalnih i nezavisnih sindikata Srbije traži od Ministarstva privrede da produži rok za povezivanje staža radnicima koji su zbog završetka privatizacije ostali bez posla, a s „rupama” u stažu, da bi oni koji su se dvoumili da li da prihvate ponudu države ili ne naknadno iskoristili tu mogućnost. Jer, veliki deo od tih 13.000 radnika zbog nepovezanog staža ne može u penziju.

Po oceni ASNS-a, država je najveću grešku napravila propisom da radnici koji žele da im država poveže staž treba da odustanu od tužbe za isplatu neisplaćenih plata i neuplaćenog doprinosa. Druga greška države, ocenjuju sindikalci, jeste što je obavezu povezivanja staža radnicima prepustila poslodavcima pošto se pokazalo da oni nisu mnogo zainteresovani da omoguće zaposlenima da, kada su već ostali bez posla, ostvare pravo – naravno, oni koji imaju uslove za to – na penziju.

Veliki deo od pomenutih 13.000 radnika nije bio spreman da odustane od tužbe, iz straha da bi to značilo da se odriče ne samo potraživanja za neuplaćene penzijske doprinose već i plata koje mu poslodavac duguje. Pošto mnogim radnicima poslodavci propalih preduzeća, koja su ili završila u stečaju ili su likvidirana, duguje i po 60 i plata, radnici nisu spremni da se zarad uplaćenog staža odreknu onoga što im se duguje. Tim pre što mnogi od njih već imaju sudsko rešenje o naplati zaostalih plata, ali ne mogu da ga realizuju pa su sada u situaciji da su na papiru milioneri, a da u realnom životu nemaju ni dinara niti mogu da se penzionišu.

Predsednica ASNS-a Ranka Savić potvrđuje da je država napravila grešku kada je pravo na povezivanje staža prepustila isključivo poslodavcima, a ne radnicima jer bi zaposleni, tvrdi ona, bili motivisaniji da sami sebi reše „rupe” u stažu, nego poslodavac koji to nije uradio ni dok je firma radila. Posebno je pitanja šta radnici da očekuju od onih poslodavaca i firmi koje više i ne postoje jer je mala verovatnoća da će gazda sad podneti zahtev za povezivanje „rupa” u stažu i da ga je uopšte briga za radnike koje je ostavio i bez mogućnosti da jednog dana dođu do penzije.

Inače, zaposlenima bi se povezivao staž na najnižoj osnovici za obračun doprinosa, bez obzira na to koliku su stvarno zaradu imali. Tu su ti radnici već na gubitku, ali mnogo više će izgubiti ako ni to ne prihvate i zauvek ostanu bez staža koji nije pokriven penzijskim doprinosima.

LJ. Malešević

Kako je povezivano

Zakon o povezivanju staža donet je 2003. godine i odnosio se na period od 1. januara 1991. do 31. decembra 2003. godine. U tom ciklusu je svakom radniku u proseku uplaćeno po dve godine i tri meseca. Posle toga je još nekoliko puta, ali uredbama ili odlukama, donošena odluka o povezivanju staža, i to je činjeno sve do 2012. godine, kada je takvu praksu zaustavio Ustavni sud Srbije.