Sa dobrom idejem do bespovratnih 300.000 evra
i najmanje jedne javne naučno-istraživačke organizacije. Obaveza konzorcijuma je da sufinansira projekat s kojim konkuriše sa najmanje 30 procenata ukupne njegove vrednosti, dok ostatak pokriva Fond – osim u slučaju kada je nosilac konzorcijuma srednje preduzeće, jer tada Fond obezbeđuje najviše do 60 procenata iznosa celog buyeta. Važno je istaći i da se odobreni novac, za razliku od projekata koji se direktno finansiraju iz pretpristupnih fondova EU, ne dobija tek nakon okončanja projekta, već pristiže na kvartalnom nivou – u skladu sa poslovnim planom podnetim u aplikaciji.
– Rok za podnošenje aplikacija je 23. septembar do 17 časova – podseća u razgovoru za „Dnevnik” v.d. direktora Fonda dr Ivan Rakonjac. – Inače, ovaj program saradnje nauke i privrede je novi finansijski instrument za podršku inovativnoj domaćoj naučnoistraživačkoj delatnosti sa tržišnim potencijalom. Cilj je u prvom redu jačanje saradnje privatnog sektora i javnih naučno-istraživačkih organizacija, kao i stvaranje nove intelektualne svojine sa komercijalnom primenom, bilo da je reč o inovativnim proizvodima, uslugama, tehnologiji... Program je osmišljen uz tehničku pomoć Svetske banke, a finansira se iz pretpristupnih fondova Evropske unije sa 2,4 miliona evra, dok je još milion evra obezbeđeno iz buyeta Republike Srbije.
Podsetimo, Fond za inovacionu delatnost formalno je osnovan 2005, ali je sa operativnim poslovanjem počeo 2011. zahvaljujući Projektu podrške inovacijama u Srbiji, za koji je takođe novac pristigao iz pretpristupnih fondova EU. Kroz taj projekat je Fond razvio dva pilot programa: Program ranog razvoja, kroz koji su finansirana startap inovativna preduzeća, te Program sufinansiranja inovacija, gde su na podršku mogla da računaju i sasvim mlada preduzeća, ali i ona etablirana koja uspešno posluju na tržištu – jedini je uslov bio da projekat s kojim konkurišu bude inovativnog karaktera.
– Finansirali smo ukupno 52 projekta sa najvećim potencijalom, jer smo praktično imali na raspolaganju 6 miliona evra nepovratnih sredstava, ali je važno istaći da je na konkurs pristiglo više od 500 aplikacija. O tom zamašnom inovacionom potencijalu svedoči i velika zainteresovanost za aktuelni Program saradnje nauke i privrede, i to kako predstavnika sektora malih i srednjih preduzeća, tako i naučno-istraživačke zajednice, te mogu sa velikom dozom optimizma da kažem kako očekujemo veliki broj kvalitetnih prijava – navodi dr Rakonjac.
Inače, od pomenuta 52 projekta koji su dobili finansijsku pomoć Fonda, njih 13 došlo je iz Vojvodine, i to 10 u okviru Programa ranog razvoja (startapi) i tri u okviru Programa sufinansiranja inovacija. Naš sagovornik ističe da ne postoji ni sektorska ni regionalna uslovljenost, odnosno da u Fondu nema ni pozitivne ni negativne diskriminacije prilikom odobravanja finansiranja, već je jedino važno da projekat ima inovacioni potencijal.
– Nisu u našem fokusu samo kompanije iz sfere informaciono-komunikacionih tehnologija, kako se često misli. Istina, odatle dolazi oko polovina aplikacija, ali Fond je finansirao i, recimo, razvoj Prve srpske ratarske mašine, koja može da radi pet operacija u jednom prolazu, zatim pneumatski berač jagodičastog voća, pa vakuum pumpu koja je za četvrtinu efikasnija od priznatih i poznatih evropskih i svetskih brendova, a pri tome je mnogo kompaktnija. Takođe je na polju prehrambene tehnologije finansirana kompanija „EKO fungi”, odnosno razvijanje inovativnog postrojenja koje upotrebom otpada – hartije, celuloze, taloga kafe... proizvodi supstrat za uzgoj pečurke...
Veoma je važan podatak i da je, recimo, od četrdesetak startap kompanija čiji je razvoj Fond za inovacionu delatnost podržao, nakon okončanja finansiranog projekta prestala da radi – samo jedna! Ostala preduzeća, od kojih su neka čak i nastala zahvaljujući Programu ranog razvoja, ne samo da su i dalje na tržištu, nego im rastu i prihodi kao i broj zaposlenih, a neka su se probila i do tržišta SAD i Japana.
– Realizacija plana strateškog razvoja inovacionog ekosistema u Srbiji ide, verujem, u dobrom smeru. Za naredni period očekujemo da se ustale programi koje je Fond razvio i pokazali su se veoma uspešnim, i već radimo na tome da iz pretpristupnih fondova EU obezbedimo sredstva za novo finansiranje. S druge strane, Republika Srbija je ove godine za Program saradnja nauke i privrede opredelila milion evra, a već za 2017. opredeliće dvostruko više. Inovacioni potencijal itekako postoji, samo mu treba pružiti priliku da se razvije – poruka je dr Ivana Rakonjca.
Miroslav Stajić