Rano za slavlje, još jurimo 1989.

– Pozivam vas da svojim donacijama pomognete u saniranju svih šteta, a Savez ekonomista Srbije i „Kopaonik biznis forum” će se svojom donacijom, takođe, pridružiti – rekao je Vlahović.

On je kazao da su strane investicije u Srbiju u 2015. bile na rekordnom nivou u poslednje tri godine i da su iznosile 1,75 milijardu evra. On je pohvalio Vladu na hrabrim reformskim merama koje je preduzela u prethodnom periodu, a koje su dovele do smanjivanja fiskalnog deficita, sređivanja javnih finansija i štednje, kao i privrednog rasta.

– U godinama dobre konjunkture, cilj da investicije dostignu 21 odsto bruto domaćeg proizvoda je dostižan, a jedne godine su bile čak 30 odsto – rekao je Vlahović.

On je kazao da bi trebalo restrukturirati javna preduzeća i većinu ih privatizovati, odnosno naći partnera svuda gde je to moguće.

– Treba čestitati Vladi što su preduzete politički skupe, teške i nepopularne mere, veliki deo posla ostaje za 2016. i 2017. i uprkos uštedama koje su postignute smanjivanjem plata i penzija i povećanom buyetskom naplatom, javni dug je nastavio da raste, ali to je bilo i očekivano. Da bi se zaustavio, potrebne su dodatne uštede – naglasio je Vlahović.

Selektor „Kopaonik biznis-foruma” Dragan Đuričin kaže da su rezultati u 2015. dobri, ali da nema razloga za slavlje jer ima još dosta da se uradi na putu reformi. On je dodao da Srbija još nije dostigla nivo BDP-a koji je imala 1989. godine. Srbija još ima neprilagođenu privredu i  dosta kasni u odnosu na EU, a razlog je, po njegovim rečima, nerazumevanje globalnih trendova od devedesetih godina prošlog veka. On je rekao da bi posebnu pažnju trebalo posvetiti razvoju industrijskih politika, koje su osnov podizanja prozivodnje i konkurentnosti.

– Sektori s konkurentnskim prednostima su svakako energija, transport i logistika, drvo i nameštaj, kao i metaloprerađivačka industrija – kazao je Đuričin.

On je istakao da je „veliko ohrabrenje za reformatore ICT sektor, prerada organske hrane i zdravstveni turizam”.

Đuričin je kazao da je izvoz ICT sektora Srbije, po nekim podacima, 300 do 500 miliona evra godišnje i da je njegova procena da je taj izvoz i mnogo veći.

– Reforme koje se sprovode efektivno već 17 meseci daju dobre rezultate i predstavljaju dobitnu kombinaciju za sve – izjavio je ministar finansija Dušan Vujović. – Sprovođenje reformi predstavlja takozvanu dobitnu kombinaciju za sve – „vin-vin”. Odustajanje od reformi nije moguće bez velikih troškova za sve, osim možda nekih izuzetnih malih grupa neradnika, muvatora i ostalih... Ne postoji povratak na socijalizam, na rente i deficite koje ne možemo da izdržimo.

On je rekao da se nastoji na tome da se zaustavi rast dugova, da se oni ove i naredne godine prelome, da se do 2018. godine eliminiše deficit i dug svede na razumnu meru, odnosno na održiv nivo.

– Mi smo paralelno s kontrolisanjem rashoda radili sve da unapredimo poslovno okruženje i posle godinu i po deficit je smanjen 2,9 odsto. To je impresivan rezultat – rekao je ministar finansija.

Skup organizuju Savez ekonomista Srbije i Udruženje korporativnih direktora, u partnerstvu s kompanijom „Masterkard”, a pod pokroviteljstvom predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića.

E. Dn.

„Možda smo pogrešili što nismo prodali Telekom”

Premijer Aleksandar Vučić izjavio je da nije siguran u to da je Vlada donela najbolju odluku da ne privatizuje Telekom Srbija.

– Da li smo doneli pravu odluku, uopšte nisam siguran. Biće da ni ja nisam imao dovoljno hrabrosti i odvažnosti da utičem na sve druge činioce u procesu odlučivanja da naše rešenje bude drugačije – rekao je Vučić na „Kopaonik biznis forumu”. – Možda je u toj odluci 50-50, možda je politički pritisak i pritisak celokupne javnosti doprineo da bude 51-49 da ne prodamo „Telekom”.

On je kazao da je bilo potrebno da se ujedinjeno istupi po tom pitanju, a ne da se i oni koji se tobož zalažu za prodaju Telekoma sete da cena „nije bila dovoljno visoka”.

– A inače su govorili da je cena 2011. godine bila strašna, kad smo dobijali 1,1 milijardu evra, a onda su se setili da ni dve milijarde nije dovoljno za sedam odsto više, ali to je Srbija – rekao je Vučić.

Odbrana dinara nije jeftina

Guvernerka NBS-a Jorgovanka Tabaković kaže da je centralna banka od 2013. prodala iz deviznih rezervi 1,4 milijardu evra da bi smanjila prekomerne oscilacije kursa.

Po njenim rečima, od 2010. do 2012. prodato je 3,7 milijardi.

Jorgovanka Tabaković je na 23. „Kopaonik biznis-forumu” rekla da je u prethodnoj godini NBS pratio situaciju i reagovao po potrebi da bi se potresi manje osetili, pa se na deviznom tržištu uključivao i kao kupac i kao prodavac deviza.

– Godinu smo završili s više od pola milijarde evra u plusu jer smo tokom 2015. godine kupili 970 miliona evra, a prodali 450 miliona – pohvalila se ona.