Radnike najviše bole male plate, neplaćeni sati, mobing...

Radnici su, po rezultatima istraživanja, ukazali na loš ili nestručan menayment, i to je, po oceni Ogledala firme”, „najpopularnija” zamerka. To važi za mnogo kompanija u Srbiji i jednom rečju je ubedljivo najtipičnija žalba zaposlenih.

Generalno izgleda da će vlasnici kompanije pre zaposliti lojalan kadar nego stručan. Pre će zaposliti svoje rođake ili bliske prijatelje ili nekog ko je dugo bio lojalan kompaniji nego nekoga ko je stručan. Takođe, posledica toga, ili, jednostavno, stanje u državi, jeste da mnogo ljudi u menaymentu ne poznaje šta znači pravo upravljanje kompanijom. Kompanije, recimo, nemaju dobre sisteme nagrađivanja, ne menjaju menayment čak ni kad je loš, ocenjuju u „Ogledalu firme”.

Istraživanje o prošloj godini pokazalo je da se radnici žale i da su loše plaćeni. Jednostavno, kad neko mora da se bori da izdržava porodicu i slično, on ne vidi mogućnost da traži veću platu, i to mu, ocenjuju saradnici sajta, predstavlja glavnu preokupaciju. Na trećem mestu radničkih primedbi i žalbi su ugnjetavanje i mobing.

Ako bismo govorili brojkama i statistikom, oko pet odsto svih kompanija u Srbiji ima takvu praksu. To uključuje vikanje na radnike, ograničavanje njihovog kretanja, psovke, omalovažavanje, tretiranje radnika kao da su robovi koje bilo kad mogu zameniti i slično, kažu u „Ogledalu firme”.

Na četvrtom mestu radničkog (ne)zadovoljstva u srpskim kompanijama prošle godine bili su neplaćeni dodatni sati rada. Mnogi radnici provode mnogo više na radnom mestu nego što je to dogovoreno i gotovo niko nije plaćen za dodatne sate rada. Mnogi, ukazuju u „Ogledalu firme”, čak nisu plaćeni ni za rad vikendom, koji je, inače, u Srbiji vrlo popularan.

Na kraju, radnici su ukazali i na manjak motivacije na poslu. Pretežno većina nije novčano motivisana, mada ima i onih kojima to nije presudno da bi se tako osećali. Radnici generalno očekuju više izazova na poslu, što ne znači više zaduženja i povećanje radnih sati, već novih zadataka u okviru postojećeg radnog vremena i radnog mesta.

Bogati još bogatiji, siromašni još siromašniji

Po oceni „Ogledala firme”, stanje u srpskim preduzećima se blago pogoršava, mada je, statistički posmatrano, manje-više isto.

Takođe možemo da zaključimo – a to je tipično za kapitalistički sistem – daje za samo tri godine nastalo veliko raslojavanje u društvu. S jedne strane je nekoliko industrija, poput IT, koje malom broju pojedinaca omogućavaju lep životni standard i čiji se standard generalno poboljšava, a s druge strane su ljudi ih mnogih drugih sektora kojima se standard polako iz godine u godinu smanjuje. Ili, bogati postaju još bogatiji, siromašni još siromašniji. Nažalost, ekonomski faktori, poput BDP-a države koji se poboljšava, ne pokazuju nikakav efekat na većinu stanovništva, zaključuju u „Ogledalu firme”.

U „Ogledalu firme” ukazuju za „Dnevnik” na to da je istraživanje za prošlu godinu pokazalo da se daleko više radnika žali na visinu plate nego na mobing na poslu. Od 100 kompanija, zaposleni će se u 50 slučajeva požaliti na malu platu ili da nisu fer plaćeni. Na mobing ili bilo koje omalovažavanje žaliće se u pet kompanija na 100.

Što se tiče lokacija gde ima najviše žalbi rdnika, generalno nema pravila. Raspolažemo s mnogo podataka širom Srbije i praktično sve informacije zavise od kompanija i njihovih lokacija. Nema nekog pravila. Već davno je poznato, a podaci samo potvrđuju, da postoje dva jaka ekonomska centra u Srbiji – Beograd i Novi Sad. Sve ostalo je dosta iza. Takođe, trend pokazuje napredak stanja u ta dva velika grada, pretežno jaka IT industrija i povezane industrije, dok je trend kod ostalih gradova u blagom opadanju, navode u „Ogledalu firme”.

LJ. Malešević