Radije sede kod kuće nego da rade za male pare

ne mogu da nađu posao, dok gazde odgovaraju da oni zapravo neće da rade. Unija poslodavaca Srbije je u sklopu  projekta „Praksa – moja šansa” organizovala okrugli sto na kojem su poslodavci ponudili i stručnu praksu, a i posao za sve mlade koji žele da rade. Problem je, tvrde gazde, što mladi pre odlučuju da sede kod kuće i čekaju džeparac jer „bolje je da sedim nego da radim za male pare”, o čemu svedoči i stopa neaktivnosti mladih na tržištu rada od 70,8 odsto.

Poslodavci tvrde da mlade u Srbiji ne zanima da se bave grafičkom strukom ili da budu stolari. Nisu zainteresovani ni da rade kao krojači, šivači, električari, bravari, tehniči crtači... Sve je teže poslodavcima da dođu i do inženjera, a i kada ih zaposle, ništa manji problem nije pronaći one mlade koji dobro poznaju softverske alate i koji bi tehnički podržavali njihov rad.

„Ali zato nemamo dovoljno kancelarijskih stolica koje bi našim mladima trebale za posao koji oni žele. Vođeni pričama da se uspešna karijera pravi daleko od ovog našeg podneblja, maštaju o budućnosti koja ih čeka u belom svetu na poslovima koji samo njih čekaju i koji su plaćeni deset puta više nego u Srbiji. I dok tako dani prolaze, ođednom imaju blizu trideset godina i nemaju ni dana radnog iskustva”, navodi se u saopštenju Unije poslodavaca Srbije.

Jasno je, ukazuje poslodavci, da se mladi retko odlučuju za škole i fakultete koji obrazuju deficitarni kadar. Potražnja upravo za takvim kadrovima je ogromna, a ponuda mala, o čemu svedoči i visoka stopa nezaposlenosti mladih u Srbiji. Jedino što sadašnje mlade koji hoće da rade može izdvojiti od drugih je iskustvo jer niko nije pošteđen pitanja poslodavca „Šta znaš da radiš?”. Zbog toga je veoma važno da se organizuje praksa u firmama, a da bi se to realizovalo, Unija poslodavaca Srbije je na svom sajtu otvorila Berzu praksi. Svi poslodavci mogu potpuno besplatno oglasiti poziv za mlade.

LJ. Malešević

Zakoni i praksa

Iz UPS-a upozoravaju na to da zakonski okvir za praksu nije definisan. Brojna pitanja se postavljaju o vrsti ugovora koji se sklapaju, o ogromnoj razlici u porezima i doprinosima na ugovore s naknadom ili bez nje. Smatraju da treba omogućiti da poslodavci legalno sklapaju ugovor o plaćanju praktikanta i motivišu ga da nastavi da se obučava u njihovoj kompaniji. Mladi stiču radno iskustvo, a država ubira porez. Međutim, poručuju gazde, dok ugovor bez naknade za praktikante podrazumeva šest odsto poreza i doprinosa na teret poslodavaca, a ugovor s naknadom 36,3 odsto – taj film nećemo gledati.