Pšenica će se vrteti oko 18 dinara za kilogram

od 2,8 miliona tona i prosečan prinos po hektaru oko 4,5 tone. Ovakva očekivanja izneli su juče agrarni i berzanski stručnjaci te proizvođači pšenice, mlinari i trgovci koji su učestvovali na okruglom stolu  “Žetva 2016” koju je organizovao “Dnevnik – Poljoprivrednika” AD.

- Kako sada stoje stvari na tržištu, ratari za pšenicu mogu očekivati da će dobiti  najviše  oko 18 dinara za kilogram sa PDV-om. Sve preko toga bilo bi iznenađenje.  Za sada je izvesno da će e akontna cena biti  15 do 16 dinara, a konačna će se formirati kako žetva odmiče – kazao je Vladislav Nedić, direktor kompanije “Agrogrnja” u Bačkom Petrovcu, koja ima silose kapaciteta 24.000 tona.



Po njegovim rečima lagerovanje pšenice moglo bi biti malo povoljnije nego lane ali ukupni troškovi skladištenja hlebnog žita mogu da variraju između 0,5 odsto i jedan odsto, zavisno od skladištara, tako da tu neće biti značajnijih promena u odnosu na lane.Da poljoprivrednici ne mogu očekivati visoku cenu pšenice, odnosno da će žetva krenuti uz nepovoljnu ponudu za ratare, naveo je i direktor Produktne berze u Novom Sadu Žarko Galetin.



- Pšenica je tržišni gubitnik u ovoj, a verovatno I narednoj godini na šta ukazuje podatak da je kukuruz na berzi trenutno tri dinara skuplji (košta 20,5 dinara po kilogramu). Indikativan je podatak da je “na zeleno” prošle nedelje hlebno žito koštalo 15,5 dinara, a bilo je I trgovanja po 16 dinara kilogram.  Pšenici roda 2015. godine pala je cena na 17,5 dinara po kilogramu bez PDV-a i ima silazni trend, kao što se obično pred setvu dešava – kazao je Galetin  ukazujući na prognoze američkog ministarstva poljoprivrede koje govore da će svetski rod ove žitarice iznositi 731 bilion tona, što je tri miliona tona manje od lanjskog, rekordnog roda.



Elem, to je daleko više od svetske potražnje, tako da će svetske zalihe pšenice iznositi 260 miliona tona, a takva situacija ne ukazuje na rast cena. I kod nas su zalihe velike I iznose 350.000 do 400.000 tona, kazao je Galetin.Eskepert za ratarstvo dr Miroslav Malešević ukazao je na “slabu tačku ovogodišnje proizvodnje” – velikoj zastupljenosti nedeklarisanog semena pšenice, što je, kako je rekao, u ozbiljnoj proizvodnji nedopustivo.



Inače, očekuje se solidan rod, kazao je on podsećajući na nepovoljan period zasnivanja proizvodnje.Ssetva je, pomenuo je, produžena na više od dva meseca ali zahvaljujući toploj zimi nadoknađen je taj nedostatak.- Pri kraju vegetacije zabeležena je značajnija pojava bolesti, pojavio se masovan napad lisnih vaši pa je to podrazumevalo i veće izdatke za ratare.



Ipak, očekujemo prosečnu ili iznadprosečnu godinu – poručio je Malešević napominjući da smo prošle jeseni zasejali 600.000 hektara pod pšenicom.

Uspešan ratar iz Vognja Pavle nenadović, koji je lane na pojedinim parcelama ostvarivao I 11 tona po hektaru ne očekuje ove godine tako visok prinos ali se takođe nada dobrom rezultatu.



- Ispoštovao sam svu agrotehniku, imao sam tri zaštite fungicidima I insekticidima I verujem u to da više nema uspešne proizvodnje pšenice bez zaštite. Oni koji se ne drže toga, bolje je da pšenicu I ne seju – kazao je Nenadović koji će za koji dan hlebno žito skinuti sa 400 jutara.Dajući opštu ocenu ovogodišnje proizvodnje pšenice, on je kazao da će biti puno parcela na kojima će prinos biti lošiji a kada je o takozvanoj ceni koštanja reč, po njemu je najbolje računicu praviti kada se žito uskladišti.



D. Urošević

Nelikvidnost ubija mlinare



Nelikvidnost mnogih mlinova i niska cena brašna su problem s kojima žitomlinska industrija ulazi I u ovo žetvu, kazao je direktor poslovnog udruženja “Žitounija” Zdravko Šajatović. On je izneo da je brašno lane u ovo vreme koštalo 210 evra po toni, a sada je 180 evra. Rinfuznog brašna ima za 19 dinara po kilogramu, za ljudsku uoptrebu, dok je pšenica krupica 22 dinara, što dovoljno govori o teškoćama u kojima se ova branša nalazi. Šajatović je podsetio na to da je izvezeno rekordnih 220.000 tona brašna iz Srbije, dok je prošle godine svetu prodato 190.000 tona.