Prosečnu platu prati nezaposlenost
Prosečna avgustovska plata u Vojvodini, po podacima Republičkog zavoda za statistiku, bila je 43.672 dinara, pa su tako Vojvođani zarađivali 1.614 dinara manje od
republičkog proseka. Jedino su radnici u Južnobačkoj oblasti imali veću avgustovsku prosečnu platu od republičke, i to 47.786 dinara. Prostalih šest oblasti u Vojvodini imale su prosečne plate manje od republičkog proseka.
U istom mesecu u Vojvodini je bilo 161.772 nezaposlena, što je 17.772 manje nego na početku godine. Najviše nezaposlenih u Vojvodini, i pored toga što je prosečna plata upravo u njoj najveća, ima Južnobačka oblast – 49.546. Statistički podaci pokazuju da je u odnosu na isti mesec prošle godine broj nezaposlenih u toj oblasti smanjen za 9.086 jer ih je samo godinu ranije na evidenciji bilo 58.642. Južnobanatska oblast ima druge po veličini prosečne zarade u Vojvodini, ali ona ima i drugu najveću nezaposlenost u pokrajihni. Na kraju prošlog meseca na evidenciji nezaposlenih bilo je 31.050 lice, što je 2.100 manje nego u istom mesecu lane.
Sremska oblast je na trećem mestu po broju nezaposlenih u Vojvodini – trenutno tamo posao traži 23.377 lica, a pre godinu bilo ih je 25.556, što znači da nezaposlenost u toj oblasti opada, što se oslikava i u rastu prosečne avgustovske plate u odnosu na isti period 2015. godine. U Zapadnobačkoj oblasti trenutno na evidenciji nezaposlenih ima 18.405 lica, a pre godinu ih je bilo 20.042.
Srednjobanatska oblast je na kraju prošlog meseca imala nešto više od 100 više nezaposlenih nego u istom periodu lane: sada ih ima 16.588, a pre godinu je imala 16.458, što je uticalo i na to da prosečna avgustovska plata bude nešto manja nego u istom periodu lane. Iako je broj nezaposlenih u Severnobačkoj oblasti na kraju avgusta oko 2.000 manji nego u isto vreme prošle godine, na posao trenutno čeka 12.291 lice. Na kraju prošlog meseca najmanje nezaposlenih bilo je u Severnobanatskoj oblasti – 10.515, što je za smanjenje od više od 1.000 nego u avgustu 2015. godine.
Statistički podaci pokazuju da kako raste zaposlenost, odnosno opada nezaposlenost, tako raste i prosečna zarada u oblastima Vojvodine. Najveći problem u svim vojvođanskim oblastima je obrazovna struktura nezaposlenih, što utiče na mogućnost zapošljavanja. Naime, broj nestručnih radnika prijavljenih na evidenciju nezaposlenih smanjuje mogućnost pronalaska radnog mesta jer investitori koji dolaze na ove prostore traže kvalifikovanu radnu snagu pa se otuda često događa da ne mogu da dobiju ono što im treba, a često nemaju volje da postojeće nezaposlene prekvalifikuju, obuče ili dokvalifikuju.
Tako je na kraju prošlog meseca u Severnobačkoj oblasti bilo 5.976 nestručnih i 6.315 stručnih lica prijavljenih na evidenciju nezaposlenih. U Srednjobanatskoj oblasti 7.110 lica nema kvalifikacije, a 9.478 ima i traži posao. U Severnobanatskoj oblasti je broj nekvalifikovanih i kvalifikovanih koji traže posao gotovo izjednačen: prvih je 5.168, a drugih 5.347.
U Južnobanatskoj oblasti od ukupnog broja nezaposlenih – 12.887 je nestručnih i 18.163 stručnih, dok je u Zapadnobačkoj oblasti stručnih dvostruko više nego nestručnih: stručnih je 12.215, a nestručnih 6.190. U Južnobačkoj oblasti 33.928 nezaposlenih ima stručnost, a 15.618 je nema, dok je u Sremskoj oblasti 9.509 nestručnih i 13.868 stručnih.
LJ. Malešević
Trećina nema kvalifikacije
Od 161.772 nezaposlena lica u Vojvodini na kraju prošle godine više od polovine su žene, a trećina ukupnog broja onih koji traže posao nema kvalifikacije, odnosno ubrajaju se u nestručne. Uz tu cifru treba dodati i više od 35.000 nezaposlenih koji poseduju treći stepen kvalifikacije, tako da se može konstatovati da nešto manje od polovina danas nezaposlenih u Vojvodini zapravo nema nikakve ili pak neodgovarajuće kvalifikacije.