Proleće usred zime, dobro za uštedu struje, nije za useve
BEOGRAD: Blaga zima koja ove godine više liči na proleće nastaviće se i narednih nedelja, a visoke temperature i nedostatak snega, prema stručnjacima, znače uštede u potrošnji električne energije, ali i manje prinose u poljoprivredi.
U EPS-u za Tanjug kažu da je potrošnja električne energije u decembru 2017. godine za 6,3 odsto manja u odnosu na isti period 2016. godine, dok je za prvih osam dana 2018. godine potrošnja za 15 odsto manja u odnosu na prvih osam dana prošle godine.
"Potrošnja električne energije u Srbiji izuzetno je osetljiva na vremenske prilike, a vremenske prilike uticale su i na znatno veću popunjenost hidroakumulacija ove zime i to za oko 20 odsto više u odnosu na plan", kažu iz EPS-a.
Kada su u pitanju usevi, stručnjak za žitarice Miroslav Malešević kaže da ovogodišnja kombinacija visokih temperatura i manjka padavina dovodi do preterane bujnosti kod pšenice, raži, ječma i ovsa, pa i kod uljane repice, koje će nepotrebno bujati, trošiti vodu i hranu i na kraju neće moći da izdrže gustinu koju same stvaraju.
"Moraće da dođe do neke redukcije tih sklopova, što će naravno dovesti do gubitaka. Sa druge strane, može doći do preranog poleganja useva, što će takođe dovesti do određenih gubitaka", navodi Malešević za Tanjug.
Dodaje, da će visoke temperature pogodovati izazivanju bolesti, te da je već sada konstatovana pojava različitih patogena na mladim biljkama.
"Prema tome, kada gledamo samo sa aspekata biljaka, svakako nije dobro. Pšenica je dostigla svoj puni optimalni razvoj još početkom decembra i trebalo je da nastupi period mirovanja u kojem će se putem snega ili kiše povećavati zalihe vode u zemljištu", navodi on.
Kako kaže, nedostatak zimske rezerve vlage koje bi doprinele da u kasnijim fazama biljke imaju dovoljno vode i hrane uticaće i na rod kukuruza, soje, sunockreta i drugih jarih kultura.
"Voćari će možda pretrpeti najviše štete, jer je u slojevima ispod 90 centimetara zemljište potpuno suvo, a poznato je koliko voćkama i višegodišnjim zasadima treba vode tokom cele vegetacije. Po meni, krajnje nepovoljno vreme i za sadašnje kulture koje su na njivi i za buduće", ocenjuje Malešević i dodaje da ako ne bude dovoljno zaliha vlage, prinos će podbaciti kao i prošle godine.
Prognostičar za dugoročnu prognozu vremena RHMZ Branko Bijelić ne daje nadu da bi zima mogla da se "pooštri" i procenjuje da neće biti drastičnih promena u temperaturi i količini padavina.
"Ovo se dešavalo i ranije, između 2006. i 2007. temperature su bile iznad 20 stepeni, a 2012. godine je tokom decembra i januara bilo više od 15 stepeni. To je najnormalnija pojava, blaga zima", kaže Bijelić za Tanjug.
Dodaje da nema nagoveštaja za formiranje velikog snežnog pokrivača za niže predele, kao ni uslova za intezivnije prodore praćene padom temperature i snežnim pokrivačem od pola metra, metar.
"U nedeljama koje dolaze, sve do početka februara, predviđa se toplije i vlažno vreme uz kišu i susnežicu, sa pojavom snega na visini iznad 1.400 metara. Od 15. do 21. januara očekuje se da vreme bude toplije i vlažnije za ovo doba godine, uz češću pojavu padavina, uglavnom kiša. Najviše padavina očekuje se u periodu od 17. do 21. januara", kaže Bijelić.