Profesionalci stižu u državne firme

naći zakonski predlog koji treba da omogući veću disciplinu u javnim preduzećima, uvede red u njima i na njihovo čelo dovede profesionalni menayment. Najavljujući novi zakon o javnim preduzećima, ministar privredeŽeljko Sertić je objasnio da je Vlada zatekla potpunih haos u oblasti javnih preduzeća.

– Postali smo velemajstori prevare sopstvene države, sopstvenih života i budućnosti – objasnio je Sertić. – Hajde da zajedno radimo da to sprečimo. Pojedina javna preduzeća osnivala su ćerke-firme, koje su radile van kontrole države. Pod neposrednom kontrolom države je 36 javnih preduzeća, ali je mnogo veći problem uvođenje reda u ona koja su u nadležnosti lokalnih samouprava. Lokalne samouprave nemaju kapaciteta ni snage da sprovedu potrebne kontrole pa su neophodne mere da se spreče zloupotrebe, kroz pronalaženje modaliteta da to ne bude centralizacija u negativnom kontekstu.

Zarad ekonomičnosti i efikasnosti praćenja, nadzora i kontrolne funkcije nad poslovanjem javnih preduzeća, novim zakonom se uvode neke novine, i to poveravanjem obavljanja delatnosti od opšteg interesa društvu kapitala i preduzetnika. To će se raditi u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije. Definisano je da su privredna društva od strateškog značaja za Srbiju ona u kojima država ima direktno ili indirektno vlasništvo nad najmanje četvrtinom kapitala, kao i da će Vlada u roku od pola godine od stupanja na snagu tog zakona sačiniti spisak tih privrednih društava.

Precizira se da osnivač ne može osnovati drugo javno preduzeće za obavljanje iste delatnosti od opšteg interesa, osim u slučajevima realizcije projekta javno-privatnog partnerstva. Na taj način sprečava se, pre svega na lokalnom nivou, nekontrolisano osnivanje drugih javnih preduzeća, kao što je sada slučaj, kada se za sobom ostavlja već osnovano javno preduzeće s jednim zaposlenim i ogromnim gubicima. Zakonom se preciziraju uslovi za izbor direktora. On će ubuduće morati da ima fakultetsku diplomu, pet godina radnog iskustva i da je bar tri godine radio u javnom preduzeću. On treba da poznaje korporativno upravljanje, da nije član organa političke stanke, osuđivan na zatvorsku kaznu, kao i da mu uz neko krivično delo nije izrečena mera psihijatrijskog lečenja. Ako sve to prođe na konkursu, budući direktor ne može imati zamenika, a javno preduzeće ne treba da ima druge zastupnike osim njega. Ukoliko ne dostavi izveštaj o tromesečnom poslovanju javnog preduzeća, biće razrešen. Razrešen će biti i ako ne dostavi plan poslovanja, a još brže i za njegovo neostvarivanje. Ukoliko državni revizor iznese negativno mišljenje na finansijski izveštaj preduzeća, direktoru će to biti znak da pakuje kofere.

Vršilac dužnosti direktora mora da ispunjava iste uslove za imenovanje kao i direktor koji se bira na konkursu.

Period obavljanja vršioca dužnosti ne može biti duži od godine i ista osoba ne može biti postavljena za vršioca dužnosti direktora dva puta.

Da bi javna preduzeća ubuduće poslovala transparentno, imaju obavezu da na svojoj internet stranici objave radne biografije članova nadzornog odbora, direktora i izvršnih direktora, godišnje programe poslovanja i sve njizhove izmene.

Tim zakonskim predlogom ukida se izvršni odbor javnih preduzeća kao suvišni kolektivni organ, a predviđa da direktor sam bira izvršne direktore, čime se profesionalizuje odgovornost pojedinca.

Uvode se i kaznene odredbe, odnosno prekršaji, čime se direktno povećava stepen kontrole u poslovanju javnog preduzeća.

LJ. Malešević

Ima 37 republičkih JP i 691 lokalno

U Srbiji ima 37 republičkih javnih preduzeća i 691 lokalnih, odnosno pokrajinskih. U republičkim javnim preduzećima zaposleno je 82.400 radnika, a u lokalnim 58.872. Republička javna preduzeća su u 2014. godini napravila gubitke od 550 miliona evra, dok su u prvoj polovini prošle godine neka od njih imala prihode povećane 1,6 odsto.