Prekinuti lanac dugovanja

To je rezultat namere države da privatizaciju privede kraju i sudovima olakša pokretanje stečaja preduzeća čiji su računi blokirani. Nove izmene zakona, o kojima je javna rasprava u toku, trebalo bi da poboljšaju položaj poverilaca pri namirivanju dugova.

Isplatu 110.000 zarada, uglavnom iz prethodne decenije, radnicima firmi koje su bile ili su još u stečaju, čeka 6.000 Nišlija. Konačno rešenje očekuju od Radne grupe triju ministarsatva, koja zaseda u tom gradu i upoređuje dokumenta radnika, sudova i stečajnih uprava da bi se utvrdilo kolika su dugovanja.



Da se slično ne ponovi, država u kratkom roku drugi put popravlja Zakon o stečaju, koji smo dobili 2009. godine. Od 4.500 stečajeva pokrenutih u međuvremenu, oko 60 odsto je okončano. Stečaj sada traje u proseku dve godine, a osam odsto njih i duže od pet. Problem je što petinu stečajne mase pojedu troškovi stečaja.



– Mi smo otvoreni, želja nam je da poboljšamo taj zakon i ne možemo to uraditi bez vaše pomoći, molim vas budite aktivni i dajte da napravimo nešto što će biti dobro za privredu i građane ove zemlje – poručuje ministar privrede Goran Knežević.

Cilj je da se prekine lanac dugovanja, a da oni kojima se duguje to lakše naplate. Predviđeno je i da se uvede pravo preče kupovine za tzv. izlučne poverioce, poput banaka, kojima se i najviše duguje.



– Krajem septembra je bilo blokirano 50.623 preduzeća, 28 odsto pravnih lica i sedam odsto preduzetnika – kaže predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež. – Ukupan iznos blokade bez kamata premašuje 300.000 milijardi dinara.

Stečaj ni posle predloženih izmena Zakona ne znači bankrot. Tek ako reorganizacija firme nije moguća, sledi rasprodaja imovine. Najbolji primer da života ima i posle stečaja odnedavno je leskovačka „Nevena”.



E. Dn.