Povećanje neoporezivog dela zarade možda donese i veće plate?

Olakšice omogućavaju gazdama i pravo na povraćaj 65 do 75 odsto plaćenog poreza na zaradu u zavisnosti od broja novozaposlenih radnika.

 Ove izmene  Zakona o porezu na dohodak građana smanjiće priliv para u budžetsku kasu, jer samo povećanje neporezivog iznosa zarada smanjiće godišnje pihode od poreza na zarade za oko 7,5 milijardi dinara. Smanjenje će značajnije pogoditi budžete lokalnih samouprava koje dominantno učestvuju u raspodeli prihoda od ovog poreza od oko 4,9 milijardi .

 Cilj ovih usvojenih mera je da se pospeši legalno zapošljavanje odnosno smanji rad na crno, da se poboljša položaj nezaposlenih odnosno onih koji rade, ali nisu prijavljeni na obavezno socijalno osiguranje.

Na ovakvu odluku države poslodavci su čekali više od decenije, a posledice su trpeli radnici. Procenjuje se da u Srbiji ima više od 350.000 radnika koji primaju minimalnu zaradu uz pravdanje gazde da im se više od toga ne isplati , jer su porezi na zaradu veliki. Da zlo bude veće i dobar deo radnika koji radi za minimalac nije prijavljen odnosno za njega poslodavac nije plaćao poreze i doprinose . Sada kada je država ispunila obećanje koje je dala poslodavcima prilikom donošenja odluke o povećanju minimalne zarade u 2018.godini za 10 odsto, za očekivati je i da svi radnici koji rade budu prijavljeni, ali i da oni koji do sada nisu primali minimalac dobiju koji dinar više u koverti.Predsednik Unije poslodavaca Srbije  Nebojša Atanacković očekuje da ova mera zaista dovede do većeg zapošljavanja, ali što se tiče povećanja zarada postojećim zaposlenima nije baš siguran da će direktno na njih uticati.

“Postoje privredna društva gde niko ne prima minimalac i tu će se osetiti ta razlika između 11.700 i 15.000 dinara i ta razlika može ići direktno zaposlenima, ali može biti i deo akumulacije ka novim investicijama”, ocenio je Atanacković.

Poreski stručnjak Milica Bisić, bivša zamenica ministra finansija,  ocenjuje da je nesporno da smanjenje neporezivog dela zarade smanjuje troškove poslodavaca, dodajući da povećanje neto zarade radnicima zavisi od značaja zaposlenog za gazdu i uslovi na tržištu rada.

“Ukoliko je zaposleni lako zamenljiv, olakšice će omogućiti da se uz nepromenjenu neto zaradu zaposlenog smanje troškovi poslodavca. U suputnom, neto zarada zaposlenog će porasti uz neizmenjene troškove poslodavca. Ovo stoga, što je po zakonu osnovica za oporezivanje bruto zarada, a obveznik poreza zaposleni. Dakle, ukoliko se bruto zarada ne menja, zaposlenom će se povećati neto zarada, a ukoliko se zadrži neto zarada, bruto zarada će biti niži, a time i trošak poslodavca. Naravno, moguće je i da se korist od povećanja neoporezivog iznosa u nekom odnosu podeli između poslodavca i zaposlenog”, objasnila je Milica Bisić.

Povećanje plata zavisi od poslodavca   

Jezik ekonomista i poreskih stručnjaka običan radnik teško može razumeti, ali on najbolje zna da li mu je plata veća ili manja tek kada je dobije u ruke. Šta može, ali to ne znači da će tako i biti, doneti povećanje nepoorezivog dela zarade za čak 3.300 dinara može se videti na primeru bruto zarade od 50.000 dinara sa porezima i doprinosima. Od Nove godine od tog iznosa će se oduzimati 15.000 dinara , koliko će biti neoporezivi deo zarade, pa je osnovica za obračun  35.000 dinara. Na tu osnovicu računa se porez na zarade koji iznosi 10 odsto, što znači da se na ime poreza od plate odbija 3.500 dinara. Kada se sve to odbije, znači od onih 35.000 oduzima se 3.500, ostane 31.500 dinara i to je neto zarada radnika.         

 Ono što je nesporno, jeste da će zbog povećanja neoporezivog dela zarada poslodavci moati radnicima izdati nove ugovore o radu ili anekse postojećih. Međutim, u tim dokumentima ne mora zarada radnika neminovno porasti za onoliko procenata koliko je država porećala neporezivi deo zarada.. Jer, neki ugovori o radu su zaključeni na bruto zarada radnika, a neki na neto. Upravo za te koji imaju ugovorenu neto zaradu ove izmene neće značiti mnogo, dok bi koristi mogli imati oni koji su ugovorili bruto zaradu. Kako se ona upravo menja, trebalo bi i oni to da osete, jer namera države nije samo da olakša poslodavcima, već i donese više para  u radničke džepove.

LJ.Malešević