Posao i za robota i za 40 radnika

a u planu je i zapošljavanje oko 40 novih radnika. Kako za „Dnevnik” objašnjava predsednik opštine Inđija Vladimir Gak, s aranđelovačkim „Univerzumom–Kubršnica” dogovorena je podela imovine da bi se odblokirao rad ciglane i da bi nezaposleni došli do radnog mesta.

– S obzirom na to da ciglana iz raznoraznih razloga već nekoliko godina ne radi, a Javno preduzeće „Ingas” iz Inđije je njen suvlasnik jer ima 27,6 odsto još po sporazumu iz 2006–2007. godine na ime dugovanja tadašnjeg vlasnika tom preduzeću, sada smo se dogovorili da se najzad uradi deoba – kaže Gak. – To pak znači da odvojimo ono što ciglana duguje javnom preduzeću, da bi ostatkom vlasnik mogao raspolagati u skladu sa svojom poslovnom politikom. To je u interesu obeju strana. Naime, opština će ostvariti svoj interes jer će u upravnu zgradu ciglane biti smešteno JP „Komunalac” i još neko javno preduzeće. JP „Komunalac” sada plaća kiriju za svoju mehanizaciju u Maradiku.

Naš sagovornik ističe da, s druge strane, taj dogovor vlasniku omogućava pokretanje proizvodnje u ciglani koja bi trebalo da bude jedna od najsavremenih u državi i koja će otvoriti 40 radnih mesta.

– Posao za 40 radnika je veoma značajan za našu opštinu, tim pre jer je inđijska ciglana bila naširoko poznata po kvalitetu i od rada u njoj prehranjivao se veliki broj porodica. Nije nova investicija, ali je naporima opštinske uprave i investitora nađeno rešenje da bi proizvodnja u ciglani bila ponovo pokrenuta, i to je ono što nas čini zadovoljnim – ističe Gak.

Inače, vlasnik „Ciglane Inđija” je „Univerzum–Kubršnica”, koji je deo „Univerzum holdinga” iz Agranđelovca. Ta kompanija je lider u proizvodnji ciglarskih proizvoda na tržištu Srbije. Nakon kupovine ciglane u Inđiji, kompanija je uložila dva miliona evra u modernizaciju procesa proizvodnje. Kupljene su i robotske ruke koje je naša domaća renomirana firma „ICM elekronik” integrisala u pogone u Inđiji. Realizacijom planiranih investicija proizvodni kapacitet fabrike je značajno povećan, a blizina železničke pruge trebalo je da omogući ekonomičniji transport proizvoda u sve krajeve zemlje. Međutim, nerešeni imovinski odnosi sve su zaustavili.

LJ. Malešević

Domaće znanje

Srpske kompanije odradile su kompletan proces automatizacije ciglane u Inđiji, od procesa upravljanja pokretnim trakama koje dovode proizvode do robota, do samog robotskog dela. U proces su integrisane dve različite robotske ruke. Jedna je imala zadatak da kupi sirove blokove s pokretne trake i da ih slaže na vagon koji kasnije nosi sirovi materijal u peć gde se peku blokovi. Druga ruka priprema ispečene blokove za transport skidajući ih s vagona i postavljajući ih na paletu. Svaki od tih poslova zahtevao je oko 20 ljudi po smeni da bi se završili svi poslovi koji se, zbog dizanja velikog tereta i visokih temperatura, nalaze u kategoriji izuzetno teških. Pošto je bilo teško naći radnu snagu u odgovarajućem broju i za jednu smenu, a pogotovo za tri, automatizacija i robotizacija proizvodnog procesa bila je jedino rešenje za tu ciglanu.