Porodiljsko mnogo vredi ženama na selu

socijalne i boračke politike Aleksandar Vulin.

On je objasnio da će porodiljska naknada vlasnicama gazdinstava biti veliki iskorak i nešto što bi trebalo da promeni ne samo kvalitet života žena na selu već i odnos prema njima.

– To je jasna poruka: neka žena bude vlasnik gazdinstva i od države će dobiti porodiljsku nadoknadu. Među vlasnicima poljoprivrednih gazdinstava ima 17 odsto žena – rekao je Vulin.

Istraživanje „Sekonsa” pokazalo je da su žene vlasnice tek desetine seoskih domaćinstava, a da 84 odsto njih ne poseduje zemlju. Penzijsko i invalidsko osiguranje ne uplaćuje njih 93 odsto, a 17 odsto nema ni zdravstveno osiguranje. Razlog je najčešće taj što nemaju svoj novac. Isto istraživanje pokazalo je da čak 74 odsto seoskih žena ima status pomažućeg člana domaćinstva, što znači da su angažovane u porodičnom poslu, ali nisu plaćene za taj rad. U sezoni poljoprivrednih radova 65 odsto žena radi duže od propisanog punog radno vremena, bez dana odmora.

Direktorka Pokrajinskog zavod za ravnopravnost polova Diana Milović ocenjuje za „Dnevnik” da bi porodiljska nadokanada vlasnicama poljoprivrednih gazdinstava doprinela drugačijem položaju žena na selu.

– Žene na selu su sada zaista nevidljiva i nepriznata radna snaga, mada mnogo rade i doprinose domaćinstvu – kaže Diana Milović. – Očekujem da zakon o finansijskoj podršci porodicama uvrsti žene sa sela u mogućnost korišćenja porodiljske nadoknade, ali s njima se mora raditi. Upravo zbog toga, Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova planira da edukuje seoske žene i ukaže im na mnoštvo prava koja im društvo daje, a za koja mnoge od njih čak i ne znaju. Svakako da bi ta mogućnost za seoske žene promenila i odnos prema njima na taj način što bi se i same više borile za ekonomsku samostalnost, odnosno da budu vlasnice gazdinstava i ne pristaju na to da to po pravilu budu samo muškarci.

Ne postoji podatak o tome koliko žena na selu vodi biznis, ali smatra se da bi brojke bile daleko veće ukoliko bi u Srbiji zaživela praksa jednakog pristupa imovini, odnosno kada bi žene bile vlasnice gazdinstava. Jer, imovina koju bi imale na sebe omogućila bi im da dolaze do povoljnih kredita i uvećavaju i poljoprivredne prinose i prihode, a samim tim budu i korisniji članovi poljoprivrednog domaćinstva. Pošto u Srbiji još uvek vladaju stereotipi o vlasništvu nad imovinom stečenom u braku i nasleđenom, ona je u najvećem broju slučajeva u vlasništvu mukaraca, što žene u startu čini hendikepiranim u započinjanju biznisa. Ako ne budu vlasnice gazdinstava, uostalom, neće moći da koriste ni porodiljske nadoknade, koje ih izjednačavaju u pravima sa ženama u gradu.

LJ. Malešević

Koliko mesečno zarađuju

Tek kada se zakon o finanijskoj podršci porodici nađe na javnoj raspravi, biće jasnije kako će se obračunavati naknada zarada za vreme porodiljskog odsustva ženama koje rade u poljoprivredi, s obzirom na to da one nemaju mesečna primanja. Naime, po sadašnjem propisu, pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odustva i odstustva s rada radi nege deteta ostvaruju porodilje zaposlene kod pravnih i fizičkih lica i porodilje koje samostalno obavljaju delatnost. Naknada se utvrđuje u visini prosečne osnovne zarade za 12 meseci koja prethode mesecu u kojem otpočinje korišćenje porodiljskog odsustva, uvećane za minuli rad. Pun iznos naknade zarade, koju isplaćuje država, pripada porodilji pod uslovom da je neposredno pre ostvarivanja ovog prava bila u radnom odnosu i po tom osnovu ostvarivala zaradu. Pošto žene na selu, pa čak i kada su vlasnice gazdinstva, nemaju dokaza o mesečnoj zaradi, ne zna se kako bi njima bila izračunata nadoknada za porodiljsko odsustvo, ali ona svako ne bi mogla biti manja od minimalne zarade.