Za tri decenije stočni fond prepolovljen, uvoz svinjetine već premašio 130 miliona evra
Dugogodišnje smanjenje stočnog fonda u Srbiji odrazilo se i na povećani uvoz mesa. Samo u prvih devet meseci ove godine za uvoz svinjetine je otišlo skoro 132 i po miliona evra.
Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Nenad Budimović je istakao da je najveći problem u desetkovanom stočnom fondu i da brzih rešenja nema.
Početkom godine stručnjaci su upozoravali, kazao je Budimović, da je u Srbiji stočni fond u proteklih 30 godina prepolovljen, i da posebno zabrinjava to što se smanjuje i rasplodno stado.
- Upozoreno je da će, ako se to hitno ne zaustavi biti potrebno mnogo godina da se stočarstvo oporavi. Razloga za smanjenje stočnog fonda ima mnogo, a jedan od njih je i povećan uvoz smrznutog mesa. Podsticaji koje je država predoredila za proizvodnju nisu dovoljnji. Treba raditi na genetici, povećanju produktivnosti grla. Ono što prvo treba uraditi je isplata svih podsticaja i premija -naglasio je Budimović.
Budimović se osvrnuo i na poremećaj u snabdevanju mleka od pre mesec dana i kazao da je sigurno manji broj muznih krava doprineo tome, ali i da su naši potrošači počeli da kupuju više nego što im treba.
Naglasio je da će na tržištu biti dovoljno mleka i da Srbija proizvodi dovoljno za sopstvene potrebe i za tržišne viškove.
- Podsticaji koje je država predodredila za proizvodnju nisu dovoljnji. Treba raditi na genetici, povećanju produktivnosti grla. Ako već hranimo kravu, da ona daje 5.000 litara godišnje mleka, a ne tri i po” -ukazao je Budimović.
Kazao je ,da je u Srbiji na snazi Zakon o zabrani upotrebe genetski modifikovanih organizama, tako da je ta komponenta u hrani za životinje duplo skuplja nego u što je u EU gde je dozvoljena i upotreba GMO sojine sačme.
Bitno je, predočio je, da shvatimo da je nacionalno opredeljenje proizvodnja hrane za sopstvene potrebe. - Mogućnosti da imamo svoju kozu, koju će neko drugi za nas na selu da gaji i muze, nije rešenje za unapređenje poljoprivredne proizvodnje.
Po njegovim rečima, odnos stočarske i ratarske proizvodnje bio je nekih 60 prema 50 procenata u korist biljne, a sada je taj odnos oko 70 prema 30 odsto u korist takođe biljne proizvodnje. - To govori da je pad grla bio izrazit, dva do tri posto na godišnjem nivou.
Budimović je naveo da je za devet meseci ove godine uvezeno mesa u vrednosti skoro 132 i po miliona evra, a prošle godine blizu 110 miliona evra. U 2020. godine uvoz svinjskog mesa bio je vredan 102 miliona evra, a 2019. godine oko 99 miliona evra
Istovremeno naša zemlja je za devet meseci ove godine prodala van naše granice svinjskog mesa u vrednosti od oko 38,5 miliona evra, a 2019. godine taj izvoz je bio 38 miliona dinara. Prošle i pretprošle godine od izvoza smo zaradili oko 32 miliona evra. Ipak, uprkos uvozu Budimović ističe da Srbija još uvek proizvodi dovoljno mesa za sopstvene potrebe.
- Jedino je samodovoljnost u proizvodnji svinjskog mesa oko 90 posto, pa je deset odsto predodređeno za uvoz, uglavnom za preradu.
Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Nenad Budimović je istakao da je Srbija jedna od retkih zemalja na svetu koja ima dobre spoljnotrgovinske ugovore s Kinom, Turskom, Amerikom, Rusijom. Ali je napomenuo da na takve spoljno ekonomske prilike je dosta uticao period kovida i nova ekonomska kriza, pa su poslednjih meseci mnoge države otkazale ugovore, tako da nam, kako je rekao, ne ide na ruku čitav lanac problema.
Takođeje, naveo, i da startna pozicija nije ista farmera u Srbiji i u drugim zemljama i zbog toga nismo konkurentni.
Z. Delić