Voditi računa iz kojeg biznisa dolaze budući kupci zemlje

Naime, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović nedavno je rekao da će Vlada Srbije zakonskom regulativom odrediti uslove pod kojima će stranci moći da kupuju zemlju u Srbiji, a da će predlogom  Ministarstva poljoprivrede biti uzeti u obzir dužina prebivališta stranaca u Srbiji, kao i dužina upisa firme u Agenciji za privredne registre. Nacrt bi trebalo da bude završen sledeće nedelje, a nakon toga biće upućen premijerki Srbije Ani Brnabić na razmatranje, rekao je Nedimović.

Uprkos tome što još nije ništa zvanično saopšteno, u javnosti se može čuti da će kupci morati da imaju pribivalište u Srbiji bar sedam godina, a da će pravna lica morati da imaju staž od bar pet godina u Agenciji za prviredne registre. 

Po rečima evropskog komesara za poljoprivredu i ruralni razvoj Fila Hogana, prodaja poljoprivrednog zemljišta strancima tradicionalno je veoma osetljivo pitanje, ali se ne treba bezrazložno plašiti jer Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ne otvara građanima Evropske unije vrata za kupovinu zemljišta bez ikakvih ograničenja. 

– SSP jednostavno zahteva da od 1. septembra 2017. nema diskriminacije između građana Srbije i EU dok kupuju nekretninu, uključujući i poljoprivredno zemljište, ali srpske vlasti i dalje mogu da regulišu uslove kupovine zemljišta, pod pretpostavkom da se ti uslovi jednako primenjuju – istakao je Hogan.

Povodom najava da bi moglo doći do izmena SSP-a da bi se zaštitilo domaće zemljište, on napominje da posle prethodnih proširenja progresivna liberalizacija kupovine zemljišta nije došlo do značajne kupovine zemljišta stranaca u novim zemljama-članicama.

– Zapravo, državljani EU ili kompanije već mogu kupiti zemljište preko kompanije registrovane u Srbiji, a do sada se to dešavalo samo u ograničenom obimu. Kao i u svim sektorima privrede, strane investicije mogu doneti novu tehnologiju i znanje i doprineti poboljšanju konkurentnosti poljoprivrede u Srbiji – ukazao je Hogan.

Da li će stranci moći da kupuju oranice u Srbiji i pod kojim uslovima biće poznato uskoro, a predsednik Upravnog odbora Asocijacije poljoprivrede Miroslav Kiš ističe da se poljoprivredna udruženja slažu s merama na koje je ukazao ministar Nedimović, te da je neophodno da se stranim fizičkim i pravnim licima ograniči i koliko hektara mogu kupiti.

Trebalo bi posebno povesti računa i o tome iz kojeg biznisa dolaze budući kupci, ukazao je Kiš.

– Nije isto ako zemlju hoće da kupi investitor koji je već u agrobiznisu ili neko ko nema veze s poljoprivrednom delatnošću – istakao je on. – Zato se više poljoprivrednih udruženja u Vojvodini zalaže za otvaranje javne rasprave na temu ko i pod kojim uslovima može kupiti srpske oranice. 

On je dodao da niko od nadležnih nije kontaktirao s poljoprivrednim udruženjima da bi se čulo i njihovo mišljenje o tome kako bi trebalo da bude uređena ta oblast, premda bi trebalo da budu uključena u donošenje regulative.

– Trebalo je i ranije da nas pitaju šta mislimo o prodaji njiva, kao što bi i sada bio red da se povede javna rasprava o tome da li stranci mogu da je kupe. U zemljama Evropske unije ta oblast je regulisana dosta rigorozno, a strani investitori veoma teško mogu postati vlasnici obradivih površina. Tako, recimo, u Poljskoj strani kupac mora dokazati da je poljskog porekla ili da je u braku s državljaninom Poljske, imati boravišnu dozvolu… U Mađarskoj je donet amandman na Ustav po kojem je strancima zabranjeno da kupuju poljoprivredno zemljište… – naglašava Kiš.  

Z. Delić

Stranci vlasnici više desetina hektara

Miroslav Kiš kaže da poljoprivredna udruženja nemaju podatak o tome koliko je do sada zemlje prodato stranim kupcima, ali se pretpostavlja da su stranci vlasnici više desetina hektara srpskih oranica kupljenih prilikom prodaje u tranzciji propalih poljoprivrednih  zadruga.

Kao primer za to može poslužiti primer AD „Bačka” iz Sivca. Naime, kompanija „Al Ravafed” iz Ujedinjenih Arapskih Emirata je pre više godina od posrnulog sivačkog poljoprivrednog preduzeća kupila 2.600 hektara obradivog zemljišta.