Viša temperatura ne prija pčelama, u ovo doba godine treba da miruju

Pčelama bi najviše odgovoralo kada bi početkom novembra pao sneg i kada bi držao do kraja februara. Kada je ovako toplo - hladno, to je problem. Dok je bilo toplo vreme  pčelinja društva su imala legla u košnici, čim imaju legla troše više hrane, iznuruju se, a te zimske pčele bi trebale da dočekaju i 1. april. Kada ne rade ništa logično da će duže živeti tako da ovo nije baš pogodno vreme za pčelinja društva, rekao je Rajić za Tanjug.

On je rekao da je pre 30 i više godina bilo mnogo jednostavnije baviti se pčelarstvom jer sada je, između ostalog, detektovano i više od 20 različitih vrsta virusa koji napadaju pčele.

Sve je mnogo komplikovanije, prinosi meda su daleko manji. Nije se toliko klima promenila, ali ti ekstremi utiču negativno, i mi ljudi, i priroda pa i pčele to teško podnose, objasnio je Rajić.

Biljke, navodi on, cvetaju onda kada im je vreme, ali ako se desi naglo zahlađenje i mraz, ili toliko hladnih i kišovitih dana da pčele ne mogu da izlaze iz svojih košnica - prođe paša, i pčele ne uspevaju da sakupe dovoljnu količinu hrane ni za sebe, a time ni za pčelare. 

Rajić kaže da se pomerilo vreme kada se pčele spremaju za zimu, odnosno pčelari pripremaju košnice, te da umesto da aktivnost pčela prestane 1. avgusta, pčelinja društva ostaju aktivna i do kasno u jesen.

Važilo je pravilo - ako ste 2.avgusta krenuli da spremate svoj pčelinje društvo za zimu, zakasnili ste jedan dan. Danas to više nije pravilo, do kasno u jesen pčelinja društva ostanu aktivna. To je lepo na oko kada vi pogledate da one nose i polen, ali to sigurno nije dobro za razvoj pčelinjih društava, rekao je Rajić.

Beogradsko udruženje pčelara i zbog toga, dodaje on, naročitu pažnju posvećuje i edukaciji jer, kako je rekao, pčelarstvo je takav proces učenja gde je potrebno da se svakodnevno prati šta se dešava novo u toj sferi, kao i da se tome prilagođa.

Mi radimo urbano pčelarstvo i na taj način hoćemo da privučemo pažnju građanstva iz ove urbane sredine. Nastavićemo i radionice sa decom, ovde blizu se nalazi bašta gde su deca zasadila medonosno bilje. Sledećeg vikenda imamo i kurs iz API pedagogije i API turizma, dolaze nam sertifikovani predavači iz Slovenije sa slovenačke pčelarske akademije, najavio je Rajić.

Uz pomoć partnera obezbeđen je prostor u hotelu Holidej In, gde će biti održana celodnevna obuka, kako bi od stručnjaka iz oblasti Api terapije, pedagogoije, ali i Api turizma naučili nešto novo, i kako kaže na taj način podigli pčelarstvo u Srbiji na viši nivo.

Hoćemo da pokažemo da pčelarstvo nije samo gajenje pčela i jurnjava po ataru i šumama  za pčelinjim pašama. Pre dve godine smo u organiziovali predavanje na temu Api turizam kao inovativna grana turizma. Ja sam to na društvenim mrežama najavio - Srbija ima puteve vina nadamo se da će imati i puteve meda. Zašto ne bismo kad već imamo tako lepu priliku, podigli pčelarstvo na veći nivo, zaključio je Rajić.