Veterinari: NEMA LEKA, NI VAKCINE Oprez ljudi ključan u suzbijanju AFRIČKE SVINJSKE KUGE
NOVI SAD: Afrička svinjska kuge (AKS) širi se neverovatnom brzinom, jer se broj obolelih svinja i zaraženih gazdinstva svaki dan povećava. Na sreću zarazna bolest, za koju nema leka ni vakcine, prisutna je za sada na malim farmama. Ali bez obzira na to, štete su velike jer je dovoljno da samo jedna svinja oboli i da sve jedinke u oborima budu uspavane.
Bolest ne predstavlja opasnost za čoveka ni za druge životinje,a širi se kontaktom zaraženih sa zdravim svinjama, pomijama u kojima ima ostataka kontaminirane hrane, kontaminiranom vodom, prevoznim sredstima, glodarima,insektima... Virus se može zadržati i na leševima uginulih i zaklanih životinja.
Jedini spas za ovu fatalnu bolest su mere zaštite, svinje treba držati u zatvorenom dezinfikovanom prostoru i oprezu ljudi koji imaju kontakt sa životinjama. Oni moraju nositi posebnu garedrobu i obuću kada ulaze u obore, prati ruke pre i posle hranjenja svinja i prolaziti kroz dezinfekcionu barijeru.
Pošto je čovek ključni da se bolest ne širi treba raditi na tome da ljudi shvate ozbiljnost situacije u kojoj se sada nalazimo ,jer AKS može da ugorzi egzistenciju jedne farme ali i čitave ekonomije jedne zemlje za šta postoje brojni primeri u državama u okruženju i šire. Kod nas je do nedavno uspavano više od 20.000 svinja - utovljenih, nazimica, prasadi i krmača, i evidentirano više od 1.500 mesta zaraze.
Nadzor i u lovištima
Pošto je situacija ozbiljna, Uprava za veterinu u sklopu raznih stručnih edukativnih skupova, redovnih i vanrednih aktivnosti, posredstvom nacionalnog kriznog centra i regionalnih i lokalnih kriznih centara, organizuje i sprovodi edukacije za veterinare, vlasnike/farmere i lovce i ukazuje da mere zaštite imaju značajnu ulogu u sprečavanju bolesti na gazdinstvima u lovištima.
Radi efikasnijeg sprovođenja mera nadzora u lovištima, oformljeni su tzv interventni timovi sastavljeni od lovnih aktivista, lovaca i stručnih lica korisnika lovišta zbog pravovremenog sprečavanja širenja afričke kuge svinja kod divljih svinja. Planiranim aktivnostima u kampanjama o podizanju svesti radi se na edukaciji veterinarskih radnika, uzgajivača svinja i lovaca, a izdato je i više publikacija koje se nalaze na zvaničnoj internet stranici Uprave za veterinu.
Zato je važno čuti šta radi Uprava za veterinu da bi se bolest zaustavila i do svesti ljudi stiglo da AKS ne bira čije će svinje biti zaražene.
Kako su za „Dnevnik” rekli iz Uprave za veterinu, radi sprečavanja unošenja, širenja, suzbijanja i iskorenjivanja zarazne bolesti sprovode se mere zdravstvenog i epizootiološkog nadzora kod domaćih i divljih svinja, epizootiološka istraživanja kao i praćenje kretanja svinja na gazdinstvima, odnosno lovištima.
- U skladu sa donetom Naredbom, iz područja zaraženih AKS zabranjen je uvoz i prevoz pošiljki domaćih i divljih svinja, semena, embriona i oplođenih jajnih ćelija poreklom od domaćih i divljih svinja, zatim mesa poreklom od ovih životinja. osim proizvoda termički tretiranih u hermetički zatvorenoj posudi (konzervi) kao i proizvoda od mesa, sporednih proizvoda životinjskog porekla i dobijenih sporednih proizvoda životinjskog porekla od svinja termički tretiranog na minimalnoj propisanoj temperaturi, koja se mora postići u svim delovima mesa tokom obrade proizvoda od mesa i koža poreklom od domaćih i divljih svinja, osim štavljene.
EFSA četiri godine u kampanji
Srbija je jedna od zemalja u kojima Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) četvrtu godinu zaredom, u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, sprovodi kampanju podizanja svesti među veterinarima, farmerima i lovcima, kako bi podstakli njihovo aktivno učestovanje u sprečavanju širenju, prepoznavanju znakova AKS i prijavljivanju sumnjivih slučajeva.
Kampanja informisanja o prevenciji se sprovodi u 18 evropskih zemalja.
Bolest je trenutno prisutna u državama Evropske unije (Bugarska, Grčka, Češka,, Estonija, Nemačka, Mađarska, Italija, Letonija, Litvanija, Poljska, Rumunija, Slovačka), kao i u zemljama van EU (Moldavija, Ukrajina, Srbija, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina), gde pogađa domaće i divlje svinje.
Radi podizanja svesti o merama i prevencije i rizicima koje ova bolest donosi, Uprava za veterinu je u prethodnom periodu pripremila čitav niz edukativnog materijala, (štampane brošure, priručnike), održavane su obuke i radionice farmerima, veterinarima, lovcima. - Veterinari iz veterinarskih stanica i veterinarskih instituta su u stalnom kontaktu sa proizvođačima i savetima utiču na podizanje svesti o ovoj bolesti i merama koje treba da primenjuju kako bi rizik od pojave bolesti sveli na minimum.
Z. Delić
