VELIKE MUKE SA SOJOM Da li će umanjen rod biti dovoljan za domaće potrebe; Navodnjavanje pomaže, ali ne rešava problem

U Srednjem Banatu gotovo da i nema soje u suvom ratarenju. Kod proizvođača koji je na taj način gaje, biljke su se odavno osušile i žetva je u toku.

U našem regionu soja je proletos posejana na površini između 6.000 i 7.000 hektara, od čega većina na parcelama sa sistemima za navodnjavanje. U suvom ratarenju najranije grupe zrenja su potpuno sasušene i zrno je sitnije. Soja loše reaguje na toplotne talase. Zbog toga je, uprkos tome što je izuzetan predusev, proizvođači ovde sve manje seju", kaže Zorica Rajačić iz PSS Zrenjanin.

Iako se stanje biljaka razlikuje zavisno od lokaliteta, parcele, regiona i korišćenja sistema za navodnjavanje, na mnogim njivama u Srbiji soja je sparušena. Zbog ekstremno visokih temperatura biljke ne sazrevaju, već odumiru.

"Biljke su odbacile od 50 do 60 posto listova. Na stabljikama je smanjen broj mahuna, a optimalan broj je od 60 do 70. Visoke temperature i nedostatak padavina svakako će se negativno odraziti na prinos koji bi trebalo da bude na nivou desetogodišnjeg proseka. Prema podacima sa terena očekuje se prosečan prinos od oko 1,7 tona po hektaru, što je manje nego prošle godine", navode u Udruženju za biljnu proizvodnju PKS.

Žetva soje je do sada obično počinjala u drugoj polovini septembra, a ove godine je, kao i kod svih ostalih ratarskih useva, poranila.

"Žetvu treba započeti kada je vlaga u zrnu između 13 i 14 posto. Kada je vlažnost zrna soje manja od 10 odsto gubici se uvećavaju, jer dolazi do ljuštenja i pucanja mahune", objašnjavaju u ovoj instituciji.

Navodnjavanje pomaže, ali ne rešava problem 

Za razliku od sasušenih biljaka u suvom ratarenju, na parcelama zemljoradničke zadruge “Veljko Lukić Kurjak” iz Lukićeva, soja je visoka i zelena. Ovde odavno imaju dve žetve godišnje.

"Isključivo radimo soju u postrnim rokovima setve tj. nakon skidanja ječma i uljane repice. Sejali smo je od juna do početka jula, pa su i usevi u različitim fazama. Bez sistema za navodnjavanje bilo bi iluzorno uopšte i pokušavati ovako nešto”, objašnjava Jugoslav Lazić iz ZZ “Veljko Lukić Kurjak” iz Lukićeva.

I pored navodnjavanja ove godine, kaže, ne može se nadati dobrom rodu.

“Vazdušnu vlagu ne možete da obezbedite, jer su izrazite žege. To pravi problem sa oplodnjom i sa odbacivanjem cvetova. Soja lepo izgleda, lepo je izrasla, ali nisam zadovoljan brojem mahuna po spratu. Kada je oplodnja dobra bude po pet, šest i više mahuna po spratu, a sada ih je dve do tri”, dodaje.

Podseća da gotovo dva meseca u ovom regionu nije bilo kiše.

"Soja je jako osetljiva na vazdušnu sušu. Nama sistemi rade neprekidno kako bismo obezbedili kakve takve uslove za biljke. Koliko ćemo u tome uspeti videćemo kada dođe vreme za žetvu. Da smo bar jednom ili dva puta imali prirodnu kišu bilo bi daleko bolje”, navodi Lazić.

U zadruzi u Lukićevu očekuju da će soju početi da žanju tek u drugoj polovini oktobra i to nakon tretiranja biljaka kako bi se osušile i pripremile za ovaj posao.

Plodnost zemljišta i veći prinosi

U godinama kao što je ova ne mogu se očekivati dobri i rekordni prinosi, kažu stručnjaci. Ipak, da li će neko imati zaradu i prifitabilnu proizvnju zavisi od mnogo faktora. Jedan je plodnost zemljišta.

"Vojvodina je posebno pogođena gubitkom organske materije iz zemljišta. Taj trend je prisutan poslednjih 20-30 godina i na tome ozbiljno mora da se poradi, jer samo mali procenat humusa može mnogo da znači. Ako imate nešto više humusa u zemljištu, to vam je kao jedna velika kiša, a u ovim uslovima ona opredeljuje da li će proizvodnja biti prfitabilna ili ne", objašnjava dr Vuk Đorđević, rukovodilac Odeljenja za leguminoze Instituta za ratartvo i povrtarstvo Novi Sad, Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.

Zalivni sistemi se preporučuju, ali oni ne rešavaju probleme u potpunosti.

“Vi ćete dodati vodu i time ukloniti jedan stresn faktor. Ali, visoke temperature i dalje ostaju, a protiv njih ne možemo da se borimo”, dodaje.

Stvaranje otpornijih sorti

Ono čime je moguće boriti se protiv ekstremnih uslova i na čemu se u Institutu intenzivno radi jeste stvaranje novog sortimenta soje.

"Stare sorte koje su u opticaju, ove uslove ne mogu da prežive. Klimatološki modeli su još pre 10, 15 godina predvideli da ćemo se susretati sa ovakvim pojavama, pa smo na oplemenjivanju soje odavno počeli da radimo i sada imamo čitavu paletu novih sorti koje su otpornije na ovako nepovoljne uslove. Na taj način pokušavamo da pružimo proizvođačima neku sigurnost da će njihova proizvodnja biti profitabilna koliko god je to moguće", kaže Đorđević.

Rad na oplemenjivanju soje pre pola veka i danas se razlikuje.

"Kada je krenulo oplemenjivanje soje u našoj zemlji 70-ih godina prošlog veka, uglavnom smo išli na povećanje prinosa. Sada smo, zbog klimatskih promena, morali da promenimo tu osnovnu strategiju. Nismo odustali od povećanja prinosa, ali mnogo više pažnje posvećujemo tome da odbranimo prinos i da imamo prinos i u najsušnijim godinama", navodi naš sagovornik.

"Nove sorte moraju bolje da eknomišu sa vodom, bolje da iskorišćavaju prirodne resurse, bolje da izlaze na kraj sa toplotnim stresom. Ovo je strategija očuvanja prinosa, jer ovo zaista jesu ekstremeni uslovi", dodaje Đorđević.

Prvi otkosi soje pokazuju veoma različite prinose koji se kreću od 200 kilograma do dve i po tone po hektaru.

Prošle nedelje sojom novog roda se na Produktnoj berzi trgovalo po ceni od oko 57 dinara bez PDV-a po kilogramu uz obračun kvaliteta, dok je cena za stari rod bila 61 dinar bez PDV-a po kilogramu uz obračun kvaliteta.

U PKS očekuju da rod bude između 400.000 i 430.000 tona, što je manje nego prošle godine kada je proizvedeno 485.000 tona soje.

Stručnjaci uveravaju da će i ovaj umanjeni rod biti dovoljan za domaće potrebe i prerađivačku industriju i podsećaju da prerađivači već treću godinu otkupljuju svu soju, zahvaljujući čemu je Srbija postala izvoznik sojinog ulja i sojine sačme, a ne sirovine.