Ubrzava se konačna transformacija zemljišta
NOVI SAD: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture pripremilo je Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu, a u cilju da se omogući konačna transformacija zemljišta u Srbiji.
Na taj način će se precizirati i redifinisati određene norme tog zakonskog akta čija je primena u praksi dovodila do određenih problema i stvarala takozvane vakuum-situacije.
Pomenuti zakon stupio je na snagu jula 2015. godine s ciljem da se svojinska transformacija na građevinskom zemljištu okonča u skladu s Ustavom Srbije, koji od 2006. godine pravo korišćenja na građevinskom zemljištu više ne prepoznaje kao ustavnu kategoriju. Institut konverzije uz naknadu uveden je u pravni život Srbije kroz Zakon o planiranju i izgradnji 2009. godine.
Međutim, izmene i dopune tog zakona iz 2014. godine nisu dale očekivane rezultate jer su u praksi neke odredbe bile neprimenjive, pre svega one koje se odnose na obezbeđivanje bankarske garancije u postupku zakupa zemljišta, budući da se obezbeđenje odnosilo na sve buduće nedospele iznose za svih 99 godina, što je u praksi za potencijalnog zakupca bilo nemoguće da obezbedi. Samim tim, institut zakupa ostao je neiskorišćen.
Po podacima Ministarstva građevinarstva od 2015. godine, kada je Zakon o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu počeo da se primenjuje, do danas je u budžet Srbije za tu namenu uplaćeno 359.266.776,08 dinara. U korist jedinica lokalne samouprave uplaćeno je 95.618.482,55 dinara, a u korist Fonda za restituciju još 351.040.731,24.
Ukoliko se postojeći zakonski akt promeni, po oceni predlagača, doći će do povećanja prihoda uplatom naknada za konverziju zemljišta. U isto vreme, građani Srbije zbog te izmene neće imati nikakve dodatne troškove, pa ni lica koja su subjekti konverzije građevinskog zemljišta uz naknadu, budući da konverzija – kao i do sada – nije obaveza već mogućnost.
Kada izmene i dopune budu usvojene, nadležni organ će, po dobijanju zahteva za konverziju, morati po službenoj dužnosti da od Agencije za restituciju pribavi potvrdu o tome da li je parcela koja je predmet konverzije u postupku restitucije, kao i da li može biti predmet vraćanja u naturalnom obliku.
Ukoliko se utvrdi da parcela jeste u postupku restitucije, ima obavezu da bez odlaganja donese rešenje o prekidu postupka dok se ne završi vraćanje oduzete imovine.
U prilog potrebi promene postojećeg zakona navodi se i da je u praksi bilo dosta slučajeva kada za predmetne parcele Agencija za restituciju u konkretnom slučaju utvrdi da nije moguć naturalni povraćaj imovine, već samo obeštećenje. U tim slučajevima postupak vraćanja oduzete imovine biće pravosnažno okončan tek po isplati utvrđenog iznosa u postupku. Iz takvog zaključka proizlazi da bi postupak konverzije bio okončan tek po isplati utvrđenog iznosa – a neizvesno je kada će to biti – što bi dovelo do situacije da se postupak pretvaranja prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu produži.
Po izmenjenom zakonu, visinu naknade za konverziju utvrđuje organ lokalne samouprave nadležan za imovinskopravne odnose u skladu s aktom o utvrđivanju prosečne cene kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti po zonama za utvrđivanje poreza na imovinu.
LJ. Malešević
