U BAČKOJ REPA TUČE REKORDE, U SREMU I BANATU BAŠ I NE Našim šećerom sladiće se i u Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj

Ali na osnovu onoga što je do sada odrađeno, može se reći da godina neće biti berićetna za sve ratare, pogotove ne za one koji su industrijsku biljku sejali u Sremu i Banatu. Na tim područjima je dosta trulog roda i na nekim oranicama se zato neće ni vaditi

Tako će poljoprivrednici kojima je rod truo ostati bez uloženog novca u setvi, ali i bez podsticaja na koji su računali- 35.000 dinara po hektaru, koje je obećala država da će dati na kraju sezone za prinose veće od 50 tona po hektaru

Ove godine šećerna repa se najviše i sejala zbog te novčane potpore pa je pod industrijskom biljkom oko 40.000 hektara, znatno više nego prošle godine

Poljoprivrednici čiji je rod repe sasvim podbacio nisu bili raspoloženi da podele iskustvo o lošoj godini. Oni čiji prinos nije baš najbolji, sumnjaju da je razlog za pojavu truleži sušna klima, a možda i slabosti u primeni agrotehnike.

Poljoprivrednik iz Stare Pazove Vlada Višić kazao je za „Dnevnik” da je imao skoro trećinu trulog roda, premda industrijsku biljku godinama seje, i da mu zato iskustvo u proizvodnji repe ne nedostaje.

- Trule repe je od 20 do 30 odsto, još nisam od šećerane dobio analizu kolika je digestija ni koliki je prinos po hektaru, ali sam neprijatno iznenađen količinom trulog roda. Imao sam i ranijih godina trule repe, ali svega dva do četiri procenta. Ove godine, kao i proteklih, u svemu sam tokom proizvodnje sledio uputstva stručnjaka i pod njihovim nadzorom primenjivao agrtoehničke mere - naveo je Višić.

Za razliku od ovog ratara, u Bavaništu (opština Kovačica) na njivi Danila Milića nema trule repe. - Zadovoljan sam kako repa izgleda, kiša je stigla u pravo vreme i zato biljka nije trula, jer iz dugodišnjeg iskustva smatram da je suša glavni uzročnik pojave bolesti kod repe.

Dr Živka Ćurčića sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo kazao je za „Dnevnik” da će repe biti u Bačkoj iznad prosečnih količina, od 70 tona do stotinu tona po hektaru, ali da u Sremu i Banatu ima dosta trule repe, i zato će prinosi biti neujednačeni gledajući područje APV.

- Na više hiljada hektara repa je trula zbog bolesti repe - gumoze, čiji je uzročnik kandidatus fitoplazma solani, a prenosioci insekti cikade roda reptalus i neće se vaditi - kazao je dr Ćurčić.

„Sunoko”: Klima pokvarila prinose

U Kompaniji „Sunoko” kazali su za „Dnevnik” da su prinosi nešto niži u odnosu na prethodnu godinu i blizu su petogodišnjeg proseka, pri čemu u „Sunoku” očekuju da će proizvesti više od 200.000 tona šećera.

- Očekivali smo rekordnu godinu, ali klima je pokvarila planove - rekli su u ovoj kompaniji. - U maju i junu je bilo suviše padavina praćenih jakim pljuskovima i ponegde gradom, dok je u toku jula, avgusta i septembra nedostajalo kiše, praktično polovina od potrebnih količina za vodom. Zatim su usledile ekstremno visoke tropske temperature u poslednjoj dekadi avgusta i temperature oko 30 stepeni tokom skoro celog septembra i dela oktobra.

U regionima Banata i Srema ima trule repe, potvrdili su u „Sunoku”: - Na osnovu do sada analiziranih preko 500 uzoraka šećerne repe u fitopatološkoj laboratoriji Istraživačko-razvojnog centra kompanije „Sunoko” na prisustvo gljiva, bakterija i virusa i preko 80 uzoraka na prisustvo fitoplazmi, možemo zaključiti da je glavni uzročnik pojave uvelih, odnosno gumoznih korenova, koji u kasnijoj fazi trule, fitoplazma.

Po njegovim rečima, bolesne repe ima i u Sloveniji, Mađarskoj Rumuniji, Nemačkoj.Francuskoj... pa će je biti manje u EU. Trenutno cena šećera je na svetskom tržištu na istorijskom maksimumu, pa tona košta 735 evra. Kod nas kilogram šećera je manje od evra, prodaje se za oko105 dinara.

Dr Ćurčić očekuje da dve kompanije „Sunoko” i „Helenik sugar” u četiri fabrike šećera u Crvenki, Vrbasu, Pećincima i Kovačici preradom repe dobiju između 300.000 do 400.000 tona šećera, i da će nam od tih količina biti dovoljno za domaće potrebe najviše 200.000 tona, pa ćemo ostatak prodati zemljama u okruženju.

- Šećer ćemo, najverovatnije, prodavati Mađarima, Rumunima, Hrvatima... jer njihova proizvodnja nije dovoljna da pokrije potrebe stanovništva, pošto imaju po jednu šećeranu, potom će šećer iz Srbije kupovati sigurno i BiH, Crna Gora, Severna Makedoniju, Albanija... - kazao je Ćurčić.   

Z. Delić