Tema "Dnevnika": Šta traže naši ratari, a kako je u susednim zemljama

Po rečima poljoprivrednika Milete Slankamenca, postignut je sporazum sa Vladom Srboje da kilogram novog roda košta 73 dinara koliko su i tražili poljoprivrednici u protestu. Slankamenac je podsetio da su ratari prvobitno tražili 75 dinara po kilogramu (700 evra tona), ali da su cenu spustili radi kompromisa sa državom.Taj iznos je, po rečima ministra poljopriverde Branislava Nedinovića, viši od onoga koji se isplaćuje ratarima u okolnim zemljama.

- Nismo odustali od te cene mada imamo informacije da je tona novog roda u Mađarskoj  550 evra – kazao je Slankamenac. - Mađarski ratari imaju već odavno subvencije na gorivo, a domaći poljoprivrednici su se o tome tek tokom protesta dogovorili.  Mi smo do maja ove godine po hektaru dobijali svega 4.000 dinara subvencija, a od tada su povećane na 8.000 dinara po hektaru (oko 70 evra), dok Mađari imaju 300 evra po hektaru.

Žetva suncokreta nije još zapravo počela pa se zrno još ni ne prodaje, ali na Produktnoj berzi Novi Sad kažu da se ovogodišnji usev traži i plaća 530 evra po toni.

Poljoprivrednik Mileta Slankamenac podvlači da je u avgustu prošle godine kilogram suncokreta koštao 60 dinara, urea je bila 42 dinara, a gorivo 140 dinara. 

– Godinu dana kasnije urea je 120 dinara, a gorivo 200 dinara, pa ne može da suncokret opet bude po 60 dinara kilogram – kazao je Slankamenac. 

Agrarni analitičar iz Novog Sada Branislav Gulan kaže za “Dnevnik” da je to otprilike i cena u regionu, odnosno da je u Hrvatskoj  tona suncokreta 520 evra, Rumuniji 530 evra, a Bugarskoj 535 evra. I Gulan naglašava da su subvencije za biljnu proizvodnju u tim zemljama, ali i na području Evvropske unije uopšte, znatno više u odnosu na domaće prilike i da se kreću se od nekoliko stotina evra pa do 900 evra. Zato je razumljivo zašto se ratari bore za višu cenu novog roda jer se s polja u Banatu, gde je suncokret najviše posejan, rod polako skida, a prinosi su znatno ispod proseka. Kreću se ili ispod tone po jutru ili prinos za nekoliko stotina kilograma premašuje tu količinu. 

Ovog proleća u Srbiji je posejano  250.000 hektara suncokreta,  ali se zbog suše i visokih dnevnih temperatura očekuje manji rod za 30 odsto, uprkos tome što je biljka otporna na sadašnju klimu.

- Mada će suncokreta biti manje nego prošle žetve imaćemo ga dovoljno jer nam je za domaće potrebe dovoljno oko 84.000 tona jestivog ulja, pa će biti i najmanje 100.000 tona za izvoz - kaže Gulan. 

Podsećanja radi, i 2017. godina bila je sušna, a pod suncokretom je tada bilo 170.000 hektara. Prosečan prinos je te godine iznosio je  2,3 tone po hektaru i imali smo ga dovoljno za domaću potrošnju i za izvoz. 

- Sada imamo daleko veće površine pod suncokretom i ne treba da brinemo da li će ulja biti jer ćemo ga  imati sasvim sigurno –naveo je Gulan.

Litar ulja u radnjama košta oko 200 dinara i ta cena važi već nekoliko meseci pošto je Uredbom Vlade Srbije ona ograničena kak bi se   zaštitio standard građana. 

Z. Delić