Svinjetina i junetina jeftinije nego lane: Korona i uvoz obaraju cene

Premda je  zima i vreme svinjokolja, ni to ne pomaže uzgajivačima ni mesarima da svinjetinu prodaju kao ranijih godina. Zato je kilogram žive vage svinja ove sedmice koštao 130 dinara, a proše godine u ovo vreme – 165.

Tada se u mesarama za kilogram svinjskog buta moralo izdvojiti oko 500 dinara, a sada oko 100 manje. Ipak, nije samo pandemija koronavirusa uticala na to da svinjetina bude jeftinija – računicu domaćih stočara i mesne industrije dodatno kvari ogroman uvoz svinjskog mesa.

– Ove godine iz Srbije je izvezeno oko 570 tona svinjetine za oko 980.000 evra, dok je uvoz bio gotovo trostruko veći – 16.600 tona – i koštao nas je 44,5 miliona evra – kaže za „Dnevnik” sekretar Odbora za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije Nenad Budimović. – Nije samo koronavirus uticao na to da potražnja za svinjskim mesom bude znatno manja nego lane i da kilogram bude značajno jeftiniji već su na to uticale i prilike u trgovanju na globalnom nivou. Došlo je do pada cena žive stoke i mesa jer su Kina, Japan i Filipini, kao veliki potrošači, smanjili potražnju, a razlog je i pojava afričke kuge svinja u Nemačkoj i Poljskoj. Nemačka, kao jedan od najvećih izvoznika svinjskog mesa, svoje tržišne viškove preusmerila je na druga tržišta pa je tako u ovdašnjim supermarketima, nema sumnje, i svinjetina iz te zemlje.

Potpredsednik Privredne komore Srbije Zoran Matijević kaže da uzgajivačima nikako ne godi ni što su cene žitarica veće nego lane pa su i s te strane finansijski ugroženi uz već prisutan problem – tove  životinje koje ne mogu da prodaju.

– Pandemija kovida-19 je svakako ugrozila mesnu industriju, pre svega uzgajivače svinja, ali tome je doprinela i zabrana uvoza svinja u Kinu iz Nemačke.

Iako ne može da proceni koliko ima svinja za klanje, Matijević navodi da viška ima, čim je prošle sedmice kilogram žive vage bio 135 dinara, a ove 130. Kada je o junetini reč, on podseća na to da je kilogram u mesarama lane koštao 750 dinara a sada je oko 670, dok se kilogram žive junadi sada kreće oko 165 dinara, a prošle godine se cena kretala oko 200.

Slični problemi kao uzgajivače svinja muče i one koji uzgajaju junad, samo što se junad i juneće meso ne izvoze, mada ima uslova za to.

– Od prošle godine država daje veće podsticaje za tov junadi i umatičena grla, što stočarima godi, ali šta vredi kada ne mogu da ih prodaju van Srbije, uprkos tome što za Evropsku uniju imamo veliku kvotu – 7.000 tona, a izvezli smo svega stotinu tona bebi-bifa. Za prvih devet meseci ove godine prodali smo oko 12.000 komada žive junadi, najviše u zemlje CEFTA regiona, i oko 600 komada u Liban. Od početka godine Srbija je u Tursku izvezla oko 3.500 tona bebi-bifa – ukazuje Budimović.

Imamo i dalje višak između 3.000 i 4.000 grla junadi, mada je država nekoliko puta tokom godine, kroz robnu razmenu, otkupljivala junad u zamenu za merkantilni kukuruz. Neki stočari uspeli su da zamene svoja grla, neki ne, ali je obećani veliki izvoz izostao, premda imamo potpisan sporazum o izvozu.

– Predlozi za ublažavanje krize mogu ići u smeru davanja podsticaja za izvoz junećeg mesa i primene prelevmana za uvoz proizvoda od svinjskog mesa iz EU. To su neki od zaključaka Odbora Udruženja PKS-a za stočarstvo. Paralelno, treba raditi na usaglašavanju sertifikata za nove destinacije koje će, po procenama FAO, imati rast potrošnje svinjskog mesa – navodi Budimović.    

Z. Delić