Suncokret i soja mirišu na odličnu cenu
NOVI SAD: Počela je žetva soje i kukuruza, a s prvim otkosima i priče o ceni ovogodišinjeg roda, potkrepljene dobrom cenom suncokreta, koji je na kraju žetve dostigao 38 dinara kilogram i kod ratara ulio poverenje da ga vredi sejati i dogodine.
Doduše, dobroj ceni suncokreta dopreneli su i slabiji prinosi, posebno u južnom i srednjem Banatu, pa je nacionalni prinos umesto očekivane 3,2 tone po hektaru, ove godine 2,9 tone.
Za razliku od suncokreta, koji naši poljoprivrednici nemaju uslova da čuvaju pa ga pravo s njiva moraju nositi otkupljivačima, zrno soje i kukuruza se lako čuva i u tom pogledu zemljoradnici neće imati dilema ako im cena ne bude odgovarala.
Prve količine ranih hibrida soje prodate su za 38 dinara kilogram, a sada kilogram košta 44 dinara, s PDV-om, što ukazuje na to da, kao i kod suncokreta, kako žetva odmiče, i cena blago raste.
Dokle će dogurati, videće se u narednom periodu, u zavisnosti od ponude i tražnje, cene na međunarodnom tržištu i prinosa koje budu imali SAD, Kina i Brazil. Trenutno, žeteocima najviše odgovara vreme da posao na 230.000 hektara, koliko je pod sojom, obave kako treba
Agrarni analitičar iz Novog Sada Žarko Galetin ukazuje na to da je kilogram soje u lanjskoj žetvi koštao 35 dinara i da bi, u odnosu na prošlogodišnju žetvu, tokom ove ekonomske godine ona mogla imati solidnu cenu, a to znači da bude deset odsto skuplja u odnosu na trenutnu i bude oko 48 dinara.
Prinosi soje prema prvim žetvama ne obećavaju da ćemo je imati koliko smo očekivali – 3,5 tone po hektaru, već da će je biti oko tri tone, kaže Galetin.
Ali, kako dodaje, mada je nećemo imati koliko smo očekivali, cena neće ići znatno naviše i u narednom periodu se ne očekuju nagli cenovni skokovi.
Po Galetinovim rečima, prinosi kukuruza biće najbolji u odnosu na druge ratarske kulture, ali, uprkos tome što je dobro rodio, već na početku žetve skuplji je u odnosu na isti period lane. Prošle godine koštao je između 14 i 15 dinara, a sada je 15,5.
Za kukuruz će ova godina biti dobra i u pogledu prinosa i u pogledu cene, navodi Galetin, i dodaje da su očekivanja da kukuruza bude sedam tona po hektaru, a kilograma zrna u narednim mesecima se kreće oko 18 dinara.
Kukuruza će biti osam tona po hektaru Kukuruza smo posejali na 970.000 hektara a u Udruženju „ Žita Srbije” navode da su prve žetve pokazale da će ga u Banatu, na obodima Deliblatske peščare, biti manje zbog slabijeg sastava zmljišta. Vukosav Saković iz tog udruženja navodi da se očekuje da kukuruza imamo osam tona po hektaru i da se cena neće bitnije menjati u odnosu na lanjske.
Ratari će u svakom slučaju imati zaradu, a kolika će ona biti, zavisiħe od prinosa i trenutka kada se odluče da ga prodaju, kazao je Saković.
Tom cenom ratari kažu da bi bili zadovoljni, mada ima i onih koji smatraju da novo zrno kukuruza treba da vredi 25 dinara.
Iz Agrarnog saveza Srbije poručuju da bi i sadašnjom cenom od 15,5 dinara zemljoradnici imali računa da ga seju i dogodine, a posebno ako ga budu čuvali i prodali za 18 dinara. U tom slučaju, ističu u Savezu, ne bi zaradili samo veliki proizvođači već bi pristojnu zaradu imali i mali, koji kukuruza imaju do desetak hektara.
Cena soje, naglašavaju u tom udruženju, trebalo bi da bude 48 dinara i to, ističu, soja će dostići u naredom periodu.
Naši izvoznici prodaju soju skuplje od one po kojoj kupuju od poljoprivrednika jer domaća soja nije genetski modifikovana kao inosoje, i tu našu zdravu domaću soju treba da plate nama, ratarima, kaže Nenad Manić iz Agrarnog saveza Srbije.
Z. Delić