Stočarima potrebna podrška države, birani veterinar...

Glavni razlozi za to su skupa hrana i energenti i niska cena žive vage stoke. Kako preduprediti nestanak stočarstva kada imamo čime da nahranimo goveda, ovce, svinje ,koze... odgovor ima Udruženje „Agroprofit“ koje se tim povodom obratilo Odobru za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Najpre, „Agroprofit“ konstatuje da je tovno govedarstvo u primetnom padu zbog neprimernih cena u otkupu i visokih cena troškova proizvodnje. Zato moli Komoru da putem ekonomske diplomatije pokuša da otvori raspravu o prodaji našeg junećeg mesa u NR Kinu i Grčku.

- Procenjujemo da je dobar povod za obnavaljanje saradnje sa Turskom. Očekivanje ove zemlje je da će tokom turističke sezone imati 20 miliona više turista nego prošle godine. Najveći snabdevač njihovih potreba za junećim mesom je tržište Brazila, Argentine i Urugvaja, ali zbog troškova transporta naša ponuda može za njih biti prihvatljivija – navodi udruženje.

„Agroprofit“, potom, primećuje da uprkos lošoj situaciji u stočarstvu, tovno govedarstvo ostvaruje napredak zahvaljujući državnim podsticajima, što se ogleda u povećanju broja kvalitetnih tovnih rasa.

- Trenutno u uzgoju imamo 12.200 priplodnih grla, rasa: hereford, angus, šarole, limuzin i salers. Ove rase se nalaze u vlasništvu farmera u 400 naselja, a najviše na severu Bačke i Banata, oko 3.500 grla. Zbog ovog napretka predlažemo da Vlada sa podsticajnim merama i u narednih pet godina nastavi podršku govedarstvu, uz nabavku kvalitetnog priplodnog materijala.

Prema anketi koje je sprovelo Udruženje „Agroprofit” iz Novog Sada, stočarima je glavno za ovu proizvodnju da mogu da predvide podsticaje za nabavku i držanje stoke, a kriznu tačku prepoznaju u zloupotrebama pašnjaka lokalne uprave i Uprave za zemljište, koji dozvoljavaju preoravanje ovih površina u oranice i sprovode zakup putem licitacije, što je suprotno zakonu.

Stabilnom tržištu treba upravljanje

Zbog administrativnog regulisanja izvoza žitarica i procene potreba za ovom i drugim vrstama hrane, od ulja do mesa, „Agroprofit“ predlaže da podatke treba prikuljati od korisnika ovih roba u prometu i prerađivača, a ne samo kupaca iz eksporta.

- Nije objektivno očekivati od izvoznika da iznesu stanje na lagerima ratara, niti potrebe prerađivača. Na osnovu našeg predloga moguće je doneti odluku o izvozu jer se u Robnim rezervama, dok skladištari ne vrate robu, ne nalazi količina evidentirana u listama Državnih robnih rezervi. Podržavamo zalaganje Privredne komore Srbije u upravljanju viškovima roba i za stabilno domaće tržište.

- Za ubrzan razvoj tovnog govedarstva i efikasniju povezanost farmera i državne administracije, kao i lakšu sprovođenje propisa, odgajivači vide u formiranju Uprave za stočarstvo u okviru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Obrazloženje za ovu potrebu uputili smo prošle godine Vladi, a sada je spominjemo jer se ta dopuna reguliše novim Zakonom o ministarstvima ili Vladi, nakon obavljenih izbora, gde se taksativno navode poslovi ove uprave. Postojeća služba za stočarstvo u Ministarstvu poljoprivrede praktično bi uz kadrovsko jačanje preuzela poslove nove uprave. Molimo Komoru da zbog efikasnosti u radu državne administracije podrži ovu inicijativu, koju je poveo i Zadružni savez Srbije.

Stočari, odgajivači tovnih rasa goveda, navodi „Agropofit“, predlažu da se izmenama Zakona o veterini predvidi i „birani veterinar” za poslove na farmama i da se detaljnije precizira uloga veterinarskih instituta u saradnji sa stočarima i njihovi cenovnici za usluge.

Postoji i nezadovoljstvo radom pojedinih osnovnih odgajivačkih organizacija, koje su preuzele obavezu da profesionalno i na vreme obave niz poslova od kojih zavisi finansiranje gazdinstava, koje se bave stočarstvom. Međutim, pojedine službe su pokazale nesposobnost i neodgovornost, a ne zna se ni u čijoj nadležnosti su njihovi cenovnici, ocena kvaliteta usluga i materijalna odgovornost za propuste.

Z. Delić