Šta donosi Strategija razvoja vinogradarstva do 2031. godine

Dokument je usvojila Vlada Srbije na isteku prošle godine i on zapravo predstavlja Program razvoja vinarstva i vinogrararstva u narednoj deceniji, koji treba da doprinese da Srbija dostigne površine pod vinogradima kao i zemlje u okruženju, poveća udeo domaćeg vina na ovdašnjem tržištu više od 30 procenata, izvoz vina u EU i u treće zemlje i stvori uslove za razvoj vinskog i seoskog turizma

Program je nastao na inicijativu Saveza vinara i vinogradara Srbije i Ministarstva za poljoprivredu – Sektor za ruralni razvoj, a doprinos u stvaranju Strategije dali su i ministarstva za trgovinu i turizam i za finansije, poljoprivredni fakulteti i Privredna komora Srbije.

Polazeći od činjenice da se čokot vinove loze razvija do tridesetak godina, autori su smatrali da Strategija treba da obuhvati desetogodišnji period razvoja te grane privrede jer se prva berba računa od treće godine starosti loze, a tek formirana loza daje solidan prinos za rentabilnu proizvodnju vina visokog kvaliteta. Program čine smernice razvoja vinogradarsko-vinskog sektora kao dela poljoprivredne proizvodnje, trgovine, turizma i ruralnog razvoja.

Poznato je da naša zemlja proizvodi najmanje količine vina i ima najmanje aktivnih vinograda u odnosu na zemlje u okruženju, premda ima uslove, klimu i zemlju za gajenje vinove loze. Mada su potencijali tu, parcele pod vinovom lozom su usitnjene, a udeo uvoznih vina na srpskom tržištu iznosi više od 60 odsto.

Zna se da imamo tri vinogrararska regiona, 22 rejona i 77 vinogorja, i da je Srbija, po podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2018. godine, pod vinogradima imala 20.466 hektara, ali svega 6.700 hektara aktivnih vinograda. Zato je u Strategiji razvoja vinarstva i vinogradarstva izložen plan kojim tempom treba da se šire vinogradi i raste proizvodnja vina. Lanjska vrednost tržišta vina iznosila je 967 miliona evra, a dokumentom je predviđeno da za deceniju poraste na 1,187 milijardu evra, da površine pod autohtonim sortama sa sadašnjih osam odsto zasada zazumu 20 odsto, a organska proizvodnja s današnjih 45 ari za deset godina bude na deset odsto ukupnih površina pod vinovom lozim, a učešće proizvodnje vina s geografskim poreklom sa sadašnjih 12 procenata da naraste na 30 odsto,

Strategija predviđa i da do 2031. godine broj aktivnih vinograda zauzme 25.000 hektara, prosečna površina vinograda da bude pola hektara (34 ara sada), a da broj novih vinarija svake godine bude pet do deset odsto veći u odnosu na postojeće.

Razvoj vinarstva i vinogradarstva neće moći bez novčanih podsticaja, pa se tako u Strategiji računa na novac iz IPARD projekata i drugih fondova koji treba da budu otvoreni tokom trajanja Strategije.

Račun je da sa sadašnjih 3,4 miliona evra, projektovana vrednost bude 148 miliona evra – u proseku 15 miliona evra godišnje.

Dodatni izvori prihoda vinarima treba da budu i otvaranje vinarija za turiste, ali i novčani podsticaji od lokalnih samouprava.

Poželjno je da u procesu proizvodnje vina učešće mladih i žena bude  do 20 odsto u odnosu na broj novih vinarija.

Planove je moguće ostvari, kaže se u Strategiji, donošenjem novog zakona o vinu, koji treba da bude usklađen s regulativom EU. Trenutno je na snazi Zakon o vinu iz 2009. godine, koji je poslednji put imao izmene 2012. Nova regulativa u prvom redu treba da bude prilagođena malim vinarima i specifičnim potrebama i vinara i vinogradara. Treba, posebno u delu administracije, da omogući digitalni upis u Vinogradarski registar i dozvoli poljoprivrednim gazdinstvima prodaju vina s kućnog praga. Ujedno, potrebno je da uredi i aktuelne trendove u industriji vina, poput alternativnih načina proizvodnje, na prvom mestu organsku proizvodnju.

Za ambiciozne planove iz Strategije nije potreban samo novi zakon već, kaže se u dokumentu, i donošenje dugoročnog programa razvoja vinskog turizma, izrada programa razvoja eno-gastro turizma kao posebnog dokumenta u skladu sa zakonom koji uređuje oblast turizma. Potom treba razvijati turističku vinsku infrastrukturu i kreirati podsticajni ambijet za razvoj, otvarati vinske muzeje, hotele, osmišljavati vinske turističke rute, raditi na stvaranju osnovnih uslova za prijem i rad s turistima, obezbediti podsticajne mere za razvoj smeštaja u vinarijama i vinogradima i oko njih. Osim ministarstva za poljoprivredu i za turizam, aktivnu ulogu u svemu tome treba da imaju i gradovi i opštine i turističke organizacijem u saradnji s centralnom organizacijom vinara i vinogradara.    

Z. Delić