Setva kasni, ali ne ulaziti u njive po svaku cenu

Poljoprivrednici sa dužim stažom, a i stručnjaci za poljoprivredu napominju da je bilo još godina kada se setva zbog hladnoće pomerala. I jedni i drugi se slažu da treba čekati toplije vreme i da nije dovoljno gledati samo temperaturu vazduha već meriti koliko je lepo vreme ugrejalo oranice.

Ipak, očekivanja su da se posao neće još dugo odlagati već da će se posle zahlađenja, koje se najavljuje tokom vikenda, od sredine naredne sedmice se krenuti u posao.

Poljoprivrednik Đorđe Milotin iz Torka u opštini Žitište rekao je za „Dnevnik„ da se pripremio za setvu kukuruza i suncokreta i da nije zabrinut što, iako je polovina aprila, još nije posejao kukuruz, kojeg je lane sejao već početkom aprila. Po njegovom bogatom iskustvom, kazao je, kukuruz se može sejati i u prvoj sedmici maja, a suncokret i do polovine maja.

- Rokovi setve nisu toliko važni koliko je bitno da nas ove godine u poljoprivredi posluži vreme i bude dovoljno kiše i sunca, jer će od toga, uz dobru agrotehniku, zavisiti i prinosi. Lane sam kukuruz posejao već početkom aprila, ali nije ništa vredelo, jer je stigao sušni period i umanjio rod - kazao je Milotin.

Dr Goran Bekavac sa Nacionalog instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad izjavio je za „Dnevnik„ da očekujue da setva kukuruza počne sredinom naredne sedmice, kada procenjuje da će i dnevne temperature; a i temperatura zemljišta biti primerene da se setva obavi valjano.

- Ne treba po svaku cenu žuriti i gledati u kalendar, već čekati da zemljište dostigne temperaturu od 10 do 12 stepeni, sejati na dubini od pet do sedam santimetara i ne primenjivati u setvi veliku gustinu - kazao je dr Bekavac.

Soja je lane zbog suše podbacila i mnogi ratari ovog proleća je neće sejati.

Ali, ima i onih koji se nadaju da se neće ponoviti lanjska godina. Zemljoradnik iz Kisača Jozef Fokman kazao je da je spremio seme soje za setvu, premda je sojino seme najviše poskupelo u odnosu na semena kukuruza i suncorketata, čak za 80 odsto u odnosu na prošlu godinu.

- Zbog toga će me setva znatno više koštati nego lane, ali moram nešto sejati, prinos uljarice jeste podbacio, ali se nadam da će ove godine klima biti bolja za soju - kazao je Fokman.

Savetnik za tehnologiju gajenja soje na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad dr Vojin Đukić istakao je da soju ne treba sejati dok temperatutra zemljišta ne dostigne 12 stepeni i da seme treba polagati pliće, ne dublju od tri do četiri santimetra.

Suncokret menja soju u Turiji

U Turiji kod Srbobrana poljoprivrednici su se spremili za setvu kukuruza i suncokreta, kojeg nisu sejali ranijih godina .

Suncokret će zameniti soju jer su zemljoradnici izgubili veliki novac zbog malih prilonosa u prošloj žetvi - kazao je ratar Saša Atanacković.

- Suncokret nije kod nas bio zastupljen jer imamo dobar kvalitet zemlje pa smo bili više okrenuti ka kukuruzu i soju. Sada većina zemljoradnika hoće da vidi kako će proći sa suncokretom, prvenstveno zbog cene ove uljarice - kazao je Atanasković.

- Ne preporučujemo ranu setvu, treba čekati da vreme otopli i temeratura vazduha bude toliko visoka da se oranice ugreju i dostignu 12 stepeni - naveo je dr Đukić.

Dr Vladimir Miklič sa Nacionalog instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad kazao je da je sunockret najbolje sejati u prvoj polovini aprila jer su višegodišnja istrživanja Insituta pokazala da uljarica posejana u tom periodu daje najveće prinose. - Rataru treba da požure i čim se temeratura u setvenom sloju ustali na osam do deset stepeni, treba je sejati - naveo je dr Miklič.

Prema očekivanjima Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoz žita i uljarica „Žita Srbije”, kukuruz bi trebao da zauzme oko 950.000 hektara, što je manje nego u proteklih 15 godina, kada ga je bilo posejano na blizu milion hektara.

Procene „Žita Srbije” su da će soje biti na oko 200.000 hektara što je, takođe, manje nego lane i pretprošle godine, kada smo je imali na oko 240.000 hektara, i da će suncokret zauzeti oko 260.000 hektara. Razlog zašto će na njivama biti manje kukuruza i soje je lanjska suša i podbačaj u prinosima, posebno soje, pa su poljoprivrednici baš zbog toga što su loše prošli u zaradi jesenas posejali više pšenice. „Žita Srbije” procenjuju da je žito posejano na više od 720.000 hektara.       

Z. Delić