Šansa da naša svinjetina stigne u EU tanjire

Domaća svinjetina do sada je mogla preći evropske granice samo ukoliko je bila u određenoj meri termički obrađena. Ali je zato tržište svinja bilo okrenuto izvozu u okolne zemlje koje nisu članice EU, i u Rusiju, a početkom avgusta iz Ministarstva poljoprivrede najavljen je, po osnovu sporazuma s Kinom, izvoz svinjskog mesa bez kvota s polaznom osnovom od 50 tona.

Koliko će ukidanje vakcinisanja doprineti razvoju svinjarstva pred pojavom afričke svinjske kuge, za sada registrovane u dve opštine, videće se u narednom periodu, ali je izvesno da ukidanje vakcine protiv klasične svinjske kuge predstavlja priliku da se tov svinja poveća i razvoj svinjarstva podstakne.

– Naša zemlja više uveze svinjetine nego što utovi – kaže docent s Departmana Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu za stočarstvo dr Dejan Beuković. – Prošle godine uvezli smo najviše svinjetine iz EU.

On pominje podatke Republičkog zavoda za statistiku po kojima je lane naša zemlja imala oko 340.000 krmača i utovila oko 2,7 miliona svinja, što je u odnosu na 2017. godinu 4,1 odsto manje.

Umatičeno 200.000 priplodnih grla

– Da stvari idu nabolje pokazuje i podatak da je samo u Vojvodini u proteklih sedam godina umatičeno više od 200.000 kvalitetnih priplodnih grla, što je u proseku oko 30.000 godišnje – ističe dr Beuković. – Ipak, krajnji bilans uspeha kada je u pitanju tehnologija gajenja nam govori da uspešna proizvodnja mora biti s najmanje 21 tovljenikom po krmači godišnje jer samo tako može se očekivati ostvarivanje zarade. Trenutno na mnogo farmi u Srbiji krmače daju 15,5–16 tovljenika godišnje, što je nerentabilno i nekonkurentno u poređenju s evropskim farmama.

Dr Beuković kaže da, imajući u vidu kapacitete za svinjarsku proizvodnju, tov svinja može biti znato veći i, po nezvaničnim procenama, domaći stočari mogu utoviti i više od deset miliona svinja, za čiju ishranu Srbija ima proizvodne kapacitete, koji se, kada je stočna hrana u pitanju, ogledaju u više od tri milona tona kukuruza.

– Procenjuje se da u Srbiji postoji oko 40 praznih objekata u kojima je svojevremeno organizovan tov životinja i koji bi ponovo brzo mogli biti u funkciji. Ipak, doći do preko deset miliona svinja podrazumeva dugotrajan sistemski rad – ističe dr Dejan Beuković. – Mali stočari pojednično ne mogu mnogo doprineti izvozu jer ozbiljni aranžmani zahtevaju ujednačenost, kontinuitet kvaliteta i kontinuitet količine. Jedina perspektiva za male prozvođeče je udruživanje i klasterski pristup. Naš farmer izbegava ulazak u ozbiljne asocijacije i međusobna povezivanja, kao i povezivanje s klaničarima i proizvođačima stočne hrane. Uglavnom su nepovezani i neorganizovani, što je velika barijera za ispunjenje ozbiljnih izvoznih ugovorenih kvota.

Ali dr Beuković kaže da država radi na tome da podstakne razvoj svinjarstva putem subvencija za kvalitetna priplodna grla, koje su s početnih 5.000 dinara i današnjih 15.000, direktno doprinele održavanju visokog genetskog potencijala, posebno na farmama sa zaokruženim ciklusom proizvodnje.

Z. Delić