Samo ozbiljna kiša ili navodnjavanje letinu spasavaju

Kukuruz je ovog proleća posejan na približno milion hektara, a soje na oko 250.000 hektara i mada agronomi savetuju da se seju rani hibridi da bi se usevi spasli od vrućina i suše koristi nisu velike jer ćudi klime ne dozvoljavaju da se biljke razvijaju, pošto usled visokih dnevnih temperatura nema fotosinteze. Već sada je uočljivo da će rod u žetvi biti niži, ali agronomi se još ne usuđuju da iznesu procene koliko ćemo imati manje ovih useva. Klima se menja, pa postoje izgledi da posle sunca usledi pad temperature i kiša nakvasi žedne biljke i polja.i donekle popravi stanje useva. Ali, ukoliko u narednim sedmicama padavine izostanu, čeka nas teška poljoprivredna godina.

- Požutele mahune soje već su počele da otpadaju, već sada se može reći da će rod biti znatno umanjen i da će se sa žetvom soje krenuti još u avgustu – kaže dr Vojin Đukić sa Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu .

Procena je, kaže dr Đukić, da soji nedostaje stotinu litara kiše po kvadratnom metru, s tim što padavine u tom obimu nisu potrebne baš na svim područjima jer je tokom maja i juna u nekim delovima na severu zemlje bilo padavina.

- Ovoga leta se pokazalo ponovo da soju ne vredi sejati ako nema sistema za navodnjavanje. Zato oni koji žele dobar prinos i kvalitetno zrno moraju krenuti da ulažu u sisteme za navodnjavanje - ističe Đukić.

On navodi da ima ratara koji navodnjavaju soju, ali da je taj procenat beznačajan u odnosu na površine koje zauzima soja.

– Kod nas nije još zastupnjeno navodnjavanje soje, ali nas ćudi klime uče da moramo menjati dosadašnji način proizvodnje – ističe dr Đukić i kaže da se u Italiji skoro celokupne površine pod sojom navodnjavaju, da se u Mađarskoj navodnjavaju malo veće površine u odnosu na naše prilike, ali da u Rumuniji i Bugarskoj navodnjavanje soje nije zastuljeno.

I suncokret u opasnosti

Suncokret dobro podnosi sušu, ali kao i svakoj biljci i njemu je potrebna vlaga - kaže dr Vladimir Miklič sa Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo. - Ima parcela gde su suncokreti baš dobri, ali ima i njiva gde su donji listovi počeli da žute, što je rano za ovo doba godine. Ukoliko ne bude kiše, rani hibridi će prebrzo sazreti, što će se odraziti na prinos jer će zrno biti sitnije, dokće suncokreti kasnije posejani prebrzo proći kroz faze zrenja i takođe doneti umanjen rod.

Dr Goran Bekavac sa Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo naglašava da se o navodnjavanju merkatilnog kukuruza može pričati teorijski, jer su za to potrebna velika novčana ulaganja u vodosisteme i ogromne količine vode, pa je za kukuruz jedini spas kiša.

Usev je do pre nekoliko dana odolevao lošim klimatskim uslovima, kaže dr Bekavac, ali svakodnevne vrućine sve više i više zaustavljaju rast.

– Izvesno je da ćemo imati manje kukuruza, ali za koliko procenata će biti niži prinosi to niko ne može pouzdano da kaže. Sigurno je samo da će veliki toplotni talas ozbiljno ugroziti kukuruz. Ukoliko se klima ne promeni već uslede i u narednom periodu visoke dnevne temperature, biće to ozbiljan udarac pa će biti dosta njiva gde uopšte neće biti kukuruza, pošto već sada ima ratara koji su krenuli da ga preoravaju - istakao je dr Bekavac.

Z. Delić