Ruže iz Vojvodine mirišu lepo po Evropi, Rusiji...

Samo vrhunski kvalitet donosi zaradu, a za to je potrebno znanje, kojeg nema u našoj zemlji da bi ruže bile kao u Holandiji, i državni podsticaji.

– Žalim za svakim dinarom koji sam dao inženjerima za zaštitu bilja – kaže na početku razgovora za “Dnevnik” jedan od većih proizvođača ruža za bukete Igor Vorgić iz Čoke, čiji se ružičnjak nalazi na potesu između Ostojićeva i Sanada. Igor pripada trećoj generaciji u porodici koja se bavi proizvodnjom ruža za bukete. Sada se u proizvodnji oslanja isključivo na holandske stručnjake, jer domaći nemaju potrebno znanje, pa uputstva i savete preko skajpa dobija od Holanđana i iz njihove literature, što za domaće prilike nije nimalo jeftino.

Samo vrhunski kvalitet donosi zaradu i samo takve ruže odmah nađu kupce –kaže Igor Vorgić, navodeći da se na 1.000 kvadrata pod ružama može zaraditi 15.000 do 20.000 evra, ali da u startu za to treba uložiti 40.000 evra. Vorgići kažu da 70 odsto proizvdnje prodaju po cvećarama u Vojvodini i deo u Beogradu,a da sadnice kupuju u Holandiji,a deo i sami proizvedu.

Vorgići ne pripadaju malim proizvođačima, jer imaju više od 8.000 kvadrata ružičnjaka, pa oni a ni drugi s tim obimom proizvodnje nemaju prava na subvencije od države.

Zbog vremenskih prilika dugih suša i visokih dnevnih temepratura, kaže da je nemoguće ovo cveće državi na otvorenom prostoru, već samo u plastenicima i staklenicima, i to malo čvršćim, jer zbog ćudi klime postoji opasnosti da ih nevreme sruši, što se Vorgićima i dogodilo 2017.godine. – Imam 5.000 kvadrata ruža na otvorenom i 3.200 kvadrata u plastenicima, ali svake godine smanjujem površine na otvorenom prostoru podizanjem novih plastenika i staklenika zbog sigurnije proizvodnje – kaže Igor Vorgić.

Po njegovim rečima, prošla godina je bila loša za cvećare koji su gajili rezano cveće, jer nije bilo proslava. - Više od 70 odsto ruža sam bacio, jer nije imao ko da ih kupi. Nije bilo svadbi, krštenja, rođendana… ni unutrašnjeg dekorisanja prostora - ističe Igor Vorgić, koji sada sa velikom neizveznošću dočekuje novu sezonu pošto epidemija koronavirusa ne jenjava.

– Sezona počinje krajem aprila, ali smo u strahu šta sledi u narednom periodu. Bojimo se da se godina ne ponovi, pa ni veći, a ni manji cvećari nećemo uspeti da se održimo.

Za razliku od porodice Vorgić, Milosavljevići iz Sente se bave proizvodnjom sadnica ruža, za koje treba tri godine dok ne stignu do kupaca.

- Radimo rasad sadnica na podlozi divlje ruže – kaže Dejan Milosavljević, u poslu već 20 godina. – Imamo više od stotinu sorti ruža. Godišnje proizvedeno oko 70.000 sadnica i oko 5.000 stabala ruža. Većinu proizvodnje prodamo na domaćem tržištu a deo preko posrednika stigne i do ruskog tržišta – navodi Dejan Milosavljević.

Naši sagovornici ukazuju na to da im nedostaju podsticaji od države pošto na njih imaju prava da konkurišu drugi, koji se kao i oni bave sadnim materijalom.

- Proizvođači sadnog materijala dobijaju podsticaje, ali potpora nije predviđena i za ruže, što nije uredu – kaže Igor Šalamon iz Maradika, takođe proizvođač ruža za bukete sa dugim stažom pune dve decenije.

Srbija je prošle godine izvezla ruža u vrednosti 2,5 miliona evra, a prema ocenama evropskih stručnjaka, naša zemlja i jug Francuske najbolja su podneblja za gajenje ove vrste cveća.

Ukupna vrednost spoljnotrgovinske razmene Srbije sa svetom cveća i drugog ukrasnog bilja u 2020. godini dostigla je 19,4 miliona evra. U svet smo izvezli 4,2 miliona evra ili 2,7 tona, a uvezli smo cveća i ukrasnog bilja za nešto više od 15 miliona evra ili 6,7 tona.

- Treba mi magacin ili hladnjača, gde bi mogao da držim ruže tokom zime i u februaru prodajem na inotržište, ali ne znam kako da samostalno iznesem investiciju. Sada deo asortimana prodajem u Belorusiju, a deo od te količine ode i u Rusku federaciju.

Srbija je najviše cveća izvozila u Evropsku uniju, 51 odsto ukupnog izvoza, zatim u Rusiju, Belorusiju i Kanzas, Sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS) Aleksandar Bogunović, izjavio je nedavno da je resorno Ministarstvo poljoprivrede, na predlog članica Grupacije proizvođača cveća i ukrasnog bilja PKS, usvojilo nekoliko inicijativa koje se odnose na subvencionisanje proizvodnje ruža i regulisanje statusa proizvođača cveća. To bi, po njegovim rečima, trebalo da doprinese bržem razvoju ove grane privrede i većoj spoljnotrgovinskoj razmeni.

Z. Delić