Rana setva dobra zbog suše, ali rani mraz vreba
NOVI SAD: Ove sedmice nisu se videli ratari na njivama jer je posle prošlonedeljnog snega i susnežice zemlja još vlažna da bi se oranice mogle pripremati za setvu kukuruza.
Uprkos tome, poljoprivrednici su spremni za najvažniji posao u godini, ali i strepe zbog klime jer im, bar za sada, nije baš naklonjena. Očekuje se da ovog proleća kukuruza bude posejano najviše u odnosu na druge jare kulture, ne samo u vojvođanskoj ravnici već i u drugim delovima Srbije – na bezmalo 900.000 hektara.
„Optimalan rok za setvu žutog zlata – kukuruza je između 5. i 30. aprila, a momenat za to je kada je temeratura zemljište na dubini setvenog sloja do deset stepeni, što uz povoljnu vlagu dorpinosi nicanju semena za desetak dana“, kaže prof. dr Dragana Latković s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Dodaje da period setve dug gotovo mesec ima i prednosti i nedostatke.
„Rano sejanje zbog mogućnosti prolećnog mraza tokom aprila moglo bi naškoditi tek niklom usevu, premda po nekim podacima kukuruz u početnim fazama rasta može da podnese kratkotrajne mrazeve čak i do minus šest stepeni, ali uz neznatno oštećenje lista. Ranija setva može nauditi i tako što u slučaju nižih dnevnih temperatura semenu treba duži period da nikne, a to povećava mogućnost da ga napadnu bolest i štetočine pa se onda događa redak sklop. Međutim, prednost ranog sejanja je što može doprineti da se kukuruz bolje razvija, sazreva i pre obere jer tokom vegetacije, u maju i u junu, ima više vlage u zemlji pa se biljka metliči i svila pre najkritičnijeg perioda – mogućnosti pojave suše. Biljka istovremeno obrazuje duži korenov sistem, koristeći vodu iz dubljih slojeva zemlje pa lakše podnosi vreme bez kiše, ako je nema, sazreva ranije, i tako ima i manje vode u zrnu za vreme berbe i naposletku omogućuje obradu oranice za sledeći usev“, veli prof. dr Dragana Latković.
Seme kukuruza treba da bude ujednačeno po obliku i krupnoći (kalibrirano), dobre klijavosti, najniže 93 odsto, i čistiće 99 odsto. Uz pravilan izbor hibrida za svako područje, vreme setve i gustina igraju značajnu ulogu, a često i odlučujuću na prinos.
„Ratari treba da seju nekoliko hibrida kukuruza različite dužine vegetacije, odnosno prvo treba sejati sorte koje duže sazrevaju, a potom hibride brže vegetacije, prema FAO grupama zrenja“, naglašava prof. dr Dragana Latković.
Istovremeno, setvu ne treba obaviti u kratkom periodu, već je treba rastegnuti tokom celog aprila, skreće pažnju prof. dr Latković.
„Postepeno sejanje kukuruza znači i sukcesivnu negu useva, berbu i racionalnije korišćenje poljoprivrednih mašina. Zato se preporučuje da se u prvoj dekadi aprila u Vojvodini, ali u drugim područjima Srbije, kukuruz poseje na 15 do 20 odsto planiranih površina, u drugoj dekadi oko 60 odsto, i u trećoj, krajem aprila, 20 do 25 odsto“, naglašava prof. dr Latković.
Ratari treba da povedu računa i o gustini reda jer se u proteklih nekoliko decenija gustina setve menjala, povećavao se broja biljaka po hektaru.
„Danas imamo hibrida za koje se preporučuje znatno gušći sklop i od 75.000 biljaka po hektaru. Ali gustina ne zavisi samo od hibrida već i od plodnosti oranice i od očekivane količine padavina tokom vegetacije. Na plodnoj zemlji i onim područjima gde ima više padavina tokom vegetacije može se sejati gušće, i obrnuto, u sušnim predelima, gde zemlja nije baš plodna, setva treba da bude ređa. Na oranicama gde postoji navodnjavanje useva setva je gušća“, navodi prof. dr Dragana Latković.
Prof. dr Laktović kaže da, po istraživanjima, padavine od oktobra do marta i raspored azota po vrsti zemljišta u proleće i gustina setve značajno utiču na prinos kukuruza.
„Kada raspored azota u proleće nije pravilan već je veća količina nalazi na površinskom sloju oranica i nađubri se količinom većom od optimalne, bujnost biljke je veća, a to podrazmeva veću lisnu površinu koja neracionalno troši zimske zalihe vode pa je u takvim uslovima prinos manji. Slabije razvijen korenov sitem, prevelika bujnost i nedostatak padavina u letnjim mesecima, junu, julu i u avgustu, utiču na manji prinos. Kada je distribucija azota po profilu pravilna pa se nalazi u slojevima od 60 centimetara do 1,2 metar, tada se korenov sistem spušta dublje u zemljište, koristi vodu iz dubljih slojeva pa eventualna suša nema većih štetnih efekata“, objašnjava prof. dr Dragana Latković.
Z. Delić